Pozorište „Boško Buha“ juče nije bilo mesto smeha i dečje radosti, već suza.
Ispred Mandinog matičnog teatra, u kojem je bio i direktor, okupio se veliki broj obožavalaca, ali i glumaca.
Na panoima na zgradi pozorišta nalazi se veliki Mandin poster, a ispod njega je sto, na kome su poštovaoci masovno ostavljali cveće. Cveće je ostavljano i uz samu zgradu kako bi se odala pošta velikanu srpskog glumišta.Od velikana srpskog glumišta pismom su se oprostile i njegove kolege iz „Boška Buhe“. Oni su Mandi izrazili zahvalnost za sve što je učinio za tu ustanovu.
- Kažu da najveći umiru na sceni. Mi znamo da je on bio najveći. Nikad nismo mogli da idemo u korak s njim, morali smo da trčimo.
On bi za jedan dan uradio koliko niko od nas ne može da zamisli, a svakog dana je dolazio u „Buhu“ sa onoliko snova koliko ljudi nemaju ni za ceo život.
U njegovom srcu bilo je toliko želja i ljubavi da ono ni samo nije moglo da ga isprati. Manda je zaspao u kostimu Kapetana Kuke, ali mi znamo da je bio Petar Pan, večiti dečak koji je mnogo želeo, mnogo sanjao i koji je neprestano leteo - naveli su oni.N. G.
