Prošlo je 17 godina od smrti mog sina! U početku je vreme tako sporo prolazilo, a bol pritiskao! Teško mi je i danas da se prisetim toga - započinje za Kurir svoju ispovest Milunka Tašić, majka glumca Dušana Pekića Pinkija, koji je preminuo u 19. godini, na služenju vojnog roka u Kraljevu.- Radim u školi s decom s potrebnim potrebama kao defektolog, pa su mi posvećenost i druženje s njima pružali ljubav i davali smisao daljem životu! Trudila sam se da svu decu prihvatim kao svoju i da im pružim brigu i pažnju.Milunka je tek pre nekoliko godina otkrila da postoje Pinkijeve fan stranice, i zahvalna je na tome što njen sin i dalje živi u sećanju ljudi.- Dušan je bio omiljen u društvu, a i među ženskim svetom! Imao je dosta simpatija i nekoliko devojaka! Sa Anom je odrastao i davala mu je snagu. Njegova devojka Jelena Janković bila je puna života, kao i on. Žao mi je što odavno nemam nikakav kontakt s njom, volela bih da se čujemo - kaže Milunka.Poslednji susretOna se prisetila i tog kobnog 26. marta 2000, kad su joj javili da je izgubila sina.- Dobio je novu ulogu, ali smrt je bila brža. Bio je u Kraljevu u vojsci. Prethodnog dana bila je zakletva. Preterao je s pićem! Kad smo se rastali, otišao je sa drugom do susednog grada i nastavio da pije. Vratili su se oko ponoći u kasarnu. Kad je ujutru oficir budio vojnike iz njegove sobe, svi su morali da ustanu. Njega je ostavio da spava jer mu je bio miljenik, a i inače se teško budio - kaže Milunka i dodaje:
Ne traži krivca- Da ga je oficir probudio kad i ostale vojnike, i sad bi bio živ, ali nije! Kasnije, oko osam sati, neko je ušao da nešto uzme i čuo da krklja! Tad su svi pojurili da ga spasu, ali bilo je kasno! U obdukcionom zapisniku piše da je smrt nastupila usled gušenja, zbog udisanja želudačnog sadržaja! „U grlu, dušniku i glavnim dušnicama nalazi se obilna količina želudačnog sadržaja, koja skoro u potpunosti ispunjava njihov lumen i u kome su prepoznatljivi delići polusvarene hrane.“ Nakon 17 godina sam se usudila da pročitam taj nalaz.Nesrećna majka nikoga ne krivi za njegovu smrt.- Nesrećan splet okolnosti. Živeo je brzo i kratko, ali ispunjeno. Želeo je da upiše glumu i bio je počeo da se priprema. Dušan je bio veličina jer je voleo ljude! Bio je spreman da sve podeli s drugima - odeću, hranu, a kad nisu imali gde, dovodio ih da prespavaju. Nekad sam se zbog toga ljutila! On je bio milostiviji, zato valjda još opstaje u srcima mnogih, a to je korak do večnosti - zaključuje Milunka.
Nisu ga zaboraviliBJELA MI JE POMOGAOSrđan Dragojević, Dragan Bjelogrlić i Milan Marić Švaba čuvaju uspomenu na mladog kolegu.- Nekoliko godina posle njegovog odlaska Bjelogrlić i Dragojević su učestvovali i pomogli da na Niškom festivalu bude dodeljena nagrada „Dušan Pekić Pinki“ najboljem glumcu naturščiku. Bjela je posetio školu u kojoj radim, doneo deci poklone, kao i njegov kolega Milan Marić i reper Strahinja Đorđević, poznatiji kao Lestra, koji je snimio pesmu o mom sinu - objašnjava majka.
O filmu „Rane“ČUJEM MU GLAS, ALI TO NIJE ONPinkijev prvi i poslednji film „Rane“ Milunka dugo vremena nije mogla da pogleda.- Kad sam prvi put to uspela, htela sam da budem sama. Danima nakon toga nisam htela u društvo! I živ je, a i nije. Kako da ga pomilujem po licu, čujem njegov glas... Ipak, to je samo gluma, nije on.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
