Pčele teže ka tome da budu zaštitnički nastrojene prema zalihama meda u koji su uložili mnogo energije. Da bi sprečili ubode po koži, pčelari nose zaštitna odela, naočare i koriste dim kako bi smanjili broj uboda. Nakon prilaska košnici treba skinuti vosak i ukloniti uginule pčele. Sve ovo čini celu situaciju mnogo težom za prosečnog uzgajača.
Stjuart Andersonova porodica gaji pčele generacijama i kada je njegov sin Cedar predložio da možda postoji bolji način, ovaj mu nije verovao isprva. Ipak, njih dvojica su došli do ideje, koju je trebalo razrađivati, i sada čekaju finansiranje projekta.
Andersonovi opisuju svoj projekat ovako:
Ram se sastoji od delom formiranih ćelija saća. Pčele kompletiraju saće njihovim voskom, napune ćelije medom i zatvore kao i obično. Kada okrenete polugu, baš kao slavina, ćelije se razdvoje vertikalno formirajući kanale, tada med krene da teče ka dnu okvira i odatle, iz košnice, ka spolja, tako se pčele ne uznemiravaju ni malo.
Kada se završi operacija crpljenja meda, poluga se okrene još jednom naviše što resetuje ćelije rama u originalnu poziciju i dozvoljava pčelama da opet stvaraju med.
