U našoj potrazi za vanzemaljskim oblicima života često teoretišemo i maštamo o tome kako oni izgledaju, ali čini se da oni ne moraju biti humanoidi.
Astronom Set Šostak iz projekta SETI misli da će se vrsta, koja je postala dovoljno napredna da šalje signale prema Zemlji, verovatno rešiti bioloških okova i postati neki oblik tehnološke inteligencije. Taj zaključak se temelji na putu kojim trenutno i čovečanstvo korača.
Početkom 20. veka smo dobili radio, krajem Drugog svetskog rata i kopjutere, a sada proizvodimo relativno povoljne uređaje koji su već moćniji od ljudskog mozga. Zato ne treba da nas čudi da jednog dana dođemo do veštačke inteligencije, a futurista ne Rej Kurcvel predviđa da bi 2045. godine moglo doći i do tehnološke singularnosti.
Šostak smatra da će veštačka inteligencija biti način interakcije telima, ali i da će ljudi u nekom trenutku postati digitalna vrsta bez fizičkih tegova. Rekao je i da će takvi ljudi postati sposobniji i pametniji neverovatno brzo. Napominje da su ljudi danas posledica 4 milijarde godina evolucije, dok će evolucija mašinske inteligencije biti efikasnija, brža i delotvornija.
Takva zamisao ima i velike posledice na pitanje potrage za životom kojem ne bi bila neophodna voda, hrana i druge hemijske supstance koje danas smatramo ključnim u traganju za životom. Ali, takav život ne bi bio ni vezan za neku određenu planetu.
Šostak kaže da neće savetovati prekid potrage oko planeta poput Proxime b, ali da bi trebalo proširiti vidik i prema mestima koja bi mogla biti atraktivna za digitalni oblik života. Mesta koja su puna energije, poput središta galaksija,
(Space.com)
