Na Suncu se u sredu, pre dva dana, desio snažan blesak, odnosno intenzivna erupcija koja je bila usmerena ka planeti Zemlji, što je dovelo do jednočasovne blokade radijskih komunikacija. Reč je o prvom blesku klase X u 2015. godini, a aktivna površina je mnogo veća od naše planete.
Iz te zone je proteklih dana bilo manjih bleskova. Blesak koji se desio u sredu izazvao je blokadu radijskih komunikacija koje se odvijaju na visokim frekvencijama u trajanju od sat vremena. Ovakve pojave su obično praćene izbacivanjem materije (koronalni izboji mase).
Astronomi nisu sigurni da li je ovaj blesak bio praćen izbacivanjem oblaka sunčeve plazme. Za razliku od radijacije koja sa Sunca stiže za oko 8 minuta, plazmi treba u proseku nekoliko dana da stigne do nas.
Centar za prognozu svemirskog vremena izdao je upozorenje na manju geomagnetnu oluju koja će se desiti u petak, 13. marta, a koja će biti izazvana prethodnim manjim bleskovima. Isto tako, očekuje se intenzivna polarna svetlost u arktičkom krugu.Pomračenje Sunca sledećeg petkaTo će biti prava poslastica za astronome amatere, profesionalce i zaljubljenike u nebo. U petak 20. marta mesec će se naći između Zemlje i Sunca i zakloniti u potpunosti ili delimično sunčev disk od naših pogleda.Puno pomračenje biće vidljivo na severu Evrope, posebno iznad Norveške i Farskih ostrva, dok će u Srbiji Sunce biti oko 50 odsto zatamnjeno.
Eklipsa 20. marta će biti deveto potpuno pomračenje u XXI veku. Počeće u 7.45 GMT da bi svoj maksimum dostigla dva sata kasnije, u 9.45 GMT, u trajanju od dve minute i 45 sekundi.Poslednje pomračenje koje je bilo vidljivo iz Evrope dogodilo se 11. avgusta 1999, a na naredno će stanovnici starog kontinenta morati da čekaju do 2026.
Nastupajuće pomračenje moglo bi da stavi na probu evropski električni sistem, jer će na kratko vreme biti smanjena proizvodnja struje iz solarnih postrojenja, upozorava Evropska mreža operatera za prenos struje (Entsoe). Tog 20. marta biće blokirano oko 35.000 megavata solarne energije, tj. proizvodni kapacitet jednak 80 srednjih pogona", stoji u izveštaju Entsoea, koji ne isključuje mogućnost incidenta.
Problem je u tome, ističe se u izveštaju, što je proizvodnja solarne energije znatno povećana u Evropi. Godine 1999, svega 0,1 odsto obnovljive energije otpadalo je na solarnu energiju, dok danas njen udeo dostiže 10,5 odsto."To će biti test bez presedana" koji će zahtevati dobru koordinaciju između različitih članica mreže. Najviše problema očekuje se u Nemačkoj i Italiji koje imaju veliki broj proizvodnih pogona na solarnu energiju. U Srbiji će uticaj pomračenja, pak, biti gotovo beznačajan jer je proizvodnja struje iz energije sunca još u povoju.
(Klix.ba/Tanjug)
