Tog 6. aprila u Hilterovoj odmazdi je stradalo 10 jugoslovenskih pilota: Noć pre napada im pevala čuvena pevačica, a onda im je hitan poziv zapečatio sudbinu

Prošlo je tačno 84 godine kada je tada najveća evropska sila Nemačka surovo napala Kraljevinu Jugoslaviju, koja nije sastavila ni pune 23 godine mira. Tog 6. aprila 1941, Drugi svetski rat počeo je u Jugoslaviji i doneo je srpskom narodu stradanje od kojeg se nikada nije oporavio. Međutim, ono po čemu će kratki Aprilski rat ostati upamćen je herojstvo jugoslovenskog vazuhoplovstva, čiji su piloti branili narod i državu, znajući da idu u smrt. 

Predstavnici Kraljevine Jugoslavije, predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković, su posle jednoglasne odluke vrha države, u Nemačkoj 25. marta 1941. godine potpisali pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Hitler je pristao na jugoslovenske uslove: poštovaće se suverenitet i integritet Jugoslavije; od Jugoslavije se neće tražiti vojna pomoć niti prelaz ili transport trupa kroz zemlju u toku trajanja rata; interes Jugoslavije za slobodan izlaz na Egejsko more uzeće se u obzir prilikom reorganizacije Evrope.

Jugoslavija je ovim sporazumom faktički dobila neutralnost. Knez Pavle Karađorđević, prvi namesnik i defakto šef države, znao je da je to najbolja odluka, jer bi u slučaju rata najviše stradali Srbi, Hrvati i Slovenci bi verovatno sklopili nagodbu sa Hitlerom, a nažalost baš to se i desilo.

Sam Pavle je bio svestan da se Hitler neće do kraja pridržavati sporazuma. Međutim, svaki trenutak mira koji je do neizbežnog rata time dobio, bio je jako dragocen. Knez je želeo da što više odloži ulazak Jugoslavije u rat jer je bio svestan da će njegov narod ponovo stradati, ovaj put više i strašnije nego ikada. Međutim, to Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama nije odgovaralo.

Državni udar 27. marta

Vinston Čerčil, premijer Ujedinjenog Kraljevstva, je nameravao da Jugoslaviju koristi kao topovsko meso u borbama sa Hitlerom želeći da stvori novi front na Balkanu, koji će Nemcima otežati položaj na evropskim frontovima i koji će smanjiti pritisak Hitlera na Britaniju. Zato su Britanci odlučili da u Jugoslaviji izvedu državni udar 27. marta 1941. godine, uz pomoć jugoslovenskih političara i generala koje su finansirali.

Državni udar je isplanirala britanska Služba za specijalne operacije (SOE). Osnovali su je 1940. godine Čerčil i ministar ratne privrede Hju Dolton. Njen glavni zadatak bio je organizovanje sabotaža i subverzija. Služba je podmićivala mnoge srpske stranke, vršila britansku propagandu preko novina, uticala na ostavke tri ministra tokom glasanja o Trojnom paktu... Puč 27. marta su uz direktna uputstva iz Londona vodili radikal Miša Trifunović i Miloš Tupanjanin iz Zemljoradničke stranke.

Pogledajte u galeriji kako je izgledao puč 27. marta:

Borivoje Mirković, general vazduhoplovstva u vojci Kraljevine Jugoslavije i general Dušan Simović nadgledali su izvođenje državnog udara. Prema pismima slovenačkog lidera u to vreme, Mihe Kreka, koji je bio i ministar u vladi, „Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac."

U Beogradu su izbile demonstracije na ulicama i u školama, a narod uzvikivao je „Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!“ Narodom je bilo lako manipulisati, zbog opravdano jakih negativnih osećanja prema Nemcima koji su u najvećoj meri odgovorni za 1.200.000 poginulih Srba tokom Prvog svetskog rata.

Međutim, narod je bio prevaren. Istog dana kada je puč sproveden, Hitler je odlučio da svom silom napadne Jugoslaviju. Dao je direktivu broj 25: „Vojna pobuna u Jugoslaviji izmenila je političku situaciju na Balkanu. Jugoslavija, čak i ako u početku bude davala izjave lojalnosti, mora biti smatrana neprijateljem i mora biti pobeđena što je brže moguće."

Za novog predsednika jugoslovenske vlade posle puča postavljen je general Dušan Simović. Novi ministar spoljnih poslova Jugoslavije Momčilo Ninčić je pokušavao da nemačkom abasadoru objasni da nova vlada generala Simovića namerava da vodi identičnu politiku kao pre puča, bez ikakve izmene. Pučisti su shvatili šta su uradili, ali bilo je kasno. Odmah su prihvatili onu politiku koju su osuđivali i na čijoj su osudi izveli puč. Beograd će biti sravnjen sa zemljom.

Ministarstvo spoljnih poslova Trećeg rajha dalo je komentar: „Mi nećemo dozvoliti da nas vređaju te grupe plaćene britanskim novcem", a u svojoj zapovesti Vermarhtu, Hitler je rekao: „Od jutros je nemački narod u ratu sa spletkaroškom beogradskom vladom. Oružje ćemo položiti tek kada ta razbojnička banda bude konačno uklonjena i kada poslednji Britanac napusti ovaj deo evropskog kontinenta."

Bombardovanje Beograda

Hitler je odlučio da se Beograd bombarduje kao kazna za puč, pod kodnim nazivom „Operacija Odmazda". Rajhsmaršal Herman Gering je 27. i 28. marta 1941. prebacio oko 500 lovaca i bombardera iz Francuske i Nemačke na aerodrome nedaleko od jugoslovenske granice. Komandant vazuhoplovstva, general Aleksander Ler, odredio je ove avione za napad na jugoslovensku prestonicu u talasima danju i noću. Ler je izdao naređenje za bombardovanje 31. marta, ali je odluku o bombardovanju Beograda Hitler potvrdio tek 5. aprila.

Kapetan Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (JKRV) Vladimir Kren održavao je kontakt sa Slavkom Kvaternikom i pristupio ustaškom pokretu u februaru 1941. godine.Kren je 3. aprila avionom odleteo u Grac i prebegao Nemcima. Otkrio je lokacije mnogih jugoslovenskih aerodroma na kojima su razmešteni avioni, kao i šifre koje je koristilo JKRV, a koje je moralo brzo da promeni. Takođe, otkrio je lokacije jugoslovenskih centara za mobilizaciju i protivvazdušna skloništa u Beogradu. U novonastaloj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj postao je pukovnik Hrvatskog domobranstva.

Ministarski savet Kraljevine Jugoslavije je 4. aprila proglasio Beograd otvorenim gradom u slučaju neprijateljstava, a do 6. aprila JKRV je bilo skoro potpuno mobilisano. Proglašenje Beograda „otvorenim gradom“, u međunarodnom ratnom pravu značilo je da neće biti branjen, ali Nemce to nije zanimalo. Odlučili su da ga sravne sa zemljom. Nemačke kopnene snage su bez objave rata prešle jugoslovensku granicu u 5.15 časova 6. aprila, a nemački ministar propagande Jozef Gebels je u 6.00 časova objavio rat Jugoslaviji. Aprilski rat je počeo. 

Prvi talas vazdušnihnapada je udario na Beograd između 6.30 i 6.45 časova. U prvom talasu bombardovani su beogradska elektrana, Glavna pošta, Ministarstvo vojske i mornarice, zgrada Vrhovne komande, zgrada Vojne akademije, Kraljev dvor na Dedinju, kasarna Kraljeve garde na Topčideru, štab Žandarmerije, aerodrom u Zemunu i drugi ciljevi. U centru grada pogođen je tramvaj pun putnika. Namerno su gađani civilni ciljevi, pa je pola Dorćola uništeno.

Odmah posle prvog talasa, kralj Petar II, Ministarski savet i Vrhovna komanda napustili su Beograd i povukli se u unutrašnjost. Drugi talas nemačkih napada usledio je oko 10 časova, a činilo ga je 57 obrušavajućih bombardera. Pogođeni su i Narodno pozorište i stambene zgrade na Terazijama i na Slaviji. Država je bila potpuno paralisana.

Pogledajte u galeriji kako je Beograd izgledao posle bombardovanja 6. aprila 1941. godine:

U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je najmanje 2.274 ljudi (procene idu do 4.000). Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601, delimično oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora). Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.

U porti Vaznesenjske crkve nalazilo se sklonište koje je bombardovano. Dvesta ljudi je poginulo, a crkva je teško oštećena. Na tom mestu danas se nalazi krst posvećen stradalim Beograđanima.

Nemački feldmaršal Evald fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.”

Nemački bombarderi su 6. aprila 1941. u četiri navrata bombama zasuli glavni grad Jugoslavije. Na kolone izbeglica je potom popodne pucano avionskim mitraljezima iz „štuka". Gađani su i naseljeni delovi grada, među kojima su i su i Učiteljski dom, Kalenić pijaca, železnička stanica...

Aprilski rat je završen potpisivanjem kapitulacije 17. aprila 1941. Jugoslavija je okupirana i podeljena između Sila Osovine. Kraljevska porodica i članovi vlade otišli su u egzil u London. Tamo su bili pod nadzorom britanske obaveštajne službe, koja ih je i nakon Drugog svetskog rata držala pod prismotrom. Nakon rata, nove komunističke vlasti su im zabranile povratak u Jugoslaviju. 

Kao što je Pavle i predvideo, svi članovi Simovićeve vlade su se razbežali i dokopali Londona, kao i general Borivoje Mirković koji je organizovao puč, a kao nagradu za izdaju je od Engleza dobio generalsku penziju. Formirana je Nezavisna Država Hrvatska koja je u naredne četiri godine sprovodila genocid nad srpskim narodom. U Novooformiranoj Hrvatskoj vojsci su se, ubrzo po osnivanju NDH, našli: 31 general, 228 pukovnika, 245 potpukovnika, 254 majora, 1.005 kapetana i 417 poručnika Jugoslovenske kraljevske vojske.

Jugoslovenski piloti koji su odlučili da verno i do kraja služe državi i narodu ostali su svetli primer herojstva i odanosti. Njihov podvig bio je ogroman jer su uprkos činjenici da su bili slabiji, kako u brojevima, tako i u iskustvu i avionima, poleteli svojim avionima i prkosili svojim daleko nadmoćnijem neprijatelju.

Priča iz kafane „Zora"

Dan pre bombardovanja, 5. aprila, vazduhoplovci 102. eskadrile 6. lovačkog puka sleteli su na pistu starog Beogradskog aerodroma.

U atmosferi pretnje ratom, koja se osećala u vazduhu, a u poslednjim satima mira, piloti eskadrile okupili su se u kultnoj kafani „Zora" u Makedonskoj 7, njihovom omiljenom sastajalištu. Zidovi kafane "Zora" i dalje čuvaju sećanje na pilote avijacije Kraljevine Jugoslavije koji su baš sa ovog mesta odleteli 6. aprila 1941. u nepovrat.

Pilotima je rečeno da imaju tek toliko vremena da se pozdrave sa najbližima, a zatim okupe na jednom mestu. Komanda je morala da zna tačnu adresu na kojoj se nalaze i da budu blizu telefona. Znali su da će biti pozvani na izvršenje zadatka. Većini pilota bio je to poslednji put da vide svoje roditelje, braću, sestre, žene i decu. 

Tada velika zvezda, legendarna pevačica Divna Kostić, svojom pesmom je uveseljavala okupljene vojnike. Pveala im je celu noć, besplatno. Nije krila svoje simpatije prema jednom od pilota. Počela je sa laganim pesmama poput „Kad bi ove ruže male”, da bi se kasnije kroz kafanu prolamali stihovi „Oj, Hitleru, milu li ti nanu, ostavićeš kosti na Balkanu!”. Ona, ali i osoblje kafane, činili su sve da vazduhoplovcima obezbede nešto mira i razbibrige pred veliku bitku. 

„Zora" je bila kafana koja je tada imala telefonsku liniju, što je i bio jedan od razloga okupljanja pilota baš na toj lokaciji u noći pred početak bombardovanja. Oko jedan sat posle ponoći, između 5. i 6. aprila, druženje pilota prekinuto je kada je zazvonio telefon, a glas s druge strane žice zatražio je komandanta eskadrile Miloša Žunjića. Pozdravio se sa svojom devojkom i drugovima i odvezao se na aerodrom.

U zoru 6. aprila poveo je 102. eskadrilu i prvi sa svojim pratiocem presreo je formaciju nacističkih bombardera, koji su doletali u napad na Beograd. Bio je to let u slavu i legendu.

Kapetan Žunjić je uspeo da obori jedan nemački bombarder „hajnkel 111", ali je njegov avion teško oštećen u borbama zbog čega je bio primoran da padobranom iskoči iz aviona. I pored nepisanog pilotskog kodeksa prema kome pilot koji iskoči iz aviona prestaje da bude meta, piloti nemačkog Luftvafea su mitraljezima ubili Žunjića dok se padobranom spuštao na zemlju.

Tokom ovog rata u vazduhu 6. lovački puk oborio je 47 neprijateljskih aviona. 10 pilota je herojski izgubilo svoje živote.

U kafani se danas nalaze fotografije pilota koji su dali živote za otadžbinu. Godinama unazad u noći između 5. i 6. aprila u „Zori" okupljaju se potomci i porodice heroja, ali i ljubitelji vazduhoplovstva. Tačno u jedan sat iza ponoći, baš kada je pre 84 godine komandant Žunjić dobio poziv za pokret, u ovoj se kafani glasno začuje zvuk telefona. Ta zvonjava simbolično podseti goste na branioce Beograda, koji je te davne 1941. imao status otvorenog grada.  

Bonus video: Ovo je Direktiva 25 kojom je naređeno bombardovanje Kraljevine Jugoslavije