Srpska kuhinja ponovo dominira u regionu: Domaća hrana pregazila specijalitete iz komšiluka, čak i ćevape i gulaš
TasteAtlas je uvrstio Srbiju na 15. mesto najboljih kuhinja sveta za 2024/2025. Pogledajte koja jela su proglašena autentičnim simbolima srpske gastronomije.
Prestižna lista TasteAtlas Awards 2024/2025 donela je pravo iznenađenje koje će obradovati sve ljubitelje domaćih specijaliteta – Srbija je zauzela 15. mesto među najboljim svetskim kuhinjama, i to ispred mnogih zemalja sa bogatom kulinarskom tradicijom poput Hrvatske (17), Bosne i Hercegovine (68), Slovenije (72) i Mađarske (20).
Sa visokom prosečnom ocenom 4.40, koju su dodelili stotine hiljada korisnika iz celog sveta, srpska kuhinja je prepoznata kao autentična, bogata ukusima i duboko ukorenjena u tradiciji.
Specijaliteti koje Srbija ponosno nudi svetu
TasteAtlas je posebno izdvojio nekoliko jela koja se smatraju vrhuncem srpske gastronomije:
- Pazarske mantije – tanke, sočne pitice punjene mesom koje potiču iz Novog Pazara. Ovo jelo je pravo remek-delo zanatske kuhinje.
- Komplet lepinja – tradicionalni užički doručak: hleb pečen s jajetom, kajmakom i prelivom od pečenja. Nezaboravan ukus koji obara s nogu.
- Leskovački roštilj – čuvene mesne đakonije s juga Srbije, poznate po bogatom ukusu i specifičnoj pripremi.
- Leskovački ajvar – takozvani "srpski kavijar", pripremljen od pečenih paprika, nezaobilazan deo svake trpeze.
- Ariljska malina – crveni dijamant srpskog voćarstva. Zahvaljujući vrhunskom kvalitetu i ukusu, poznata je i cenjena širom sveta.
Ariljska malina – simbol domaće poljoprivrede
Posebna pažnja u izveštaju TasteAtlas-a posvećena je ariljskoj malini, koju su ocenili kao jedan od najreprezentativnijih proizvoda srpske poljoprivrede. Pored izuzetnog ukusa, ističe se i kao simbol kvaliteta i vrednosti domaćih sastojaka, što je dodatno učvrstilo položaj Srbije na listi.
Kako su prošle ostale zemlje regiona?
Dok se Srbija ponosno smešta među prvih 15, ostale zemlje bivše Jugoslavije i regiona nisu se proslavile:
- Bosna i Hercegovina (68. mesto) – uprkos legendarnim ćevapima, pitama i begovoj čorbi.
- Slovenija (72. mesto) – sa kulinarskom fuzijom alpskih i mediteranskih uticaja.
- Mađarska (20. mesto) – poznata po gulašu i paprikašu, ali nije uspela da uđe u top 10.
- Crna Gora (83. mesto) – iako nudi Njeguški pršut i pljevaljski sir, rangirala se znatno niže.
Svetski vrh rezervisan za Mediteran i Aziju
Na samom vrhu liste nalazi se Grčka, koju slede Italija, Meksiko, Španija i Portugal – kuhinje koje već decenijama osvajaju svet svojom raznovrsnošću, zdravim sastojcima i bogatom tradicijom.
Bonus video: Malina ove godine skupa kao suvo zlato
· Reaguj