Ovo je najjezivija srpska izreka: Svi je koristimo, njeno značenje je mračno, a korene vuče iz doba turske okupacije
Ova izreka je veoma stara i ukorenjena u narodnoj i umetničkoj književnosti. Može se čuti u većini Srbije, a važno je napomenuti da svedoči o brutalnoj istoriji.
Srpski jezik bogat je arhaičnim rečima i izrazima koji oslikavaju davna vremena, često obeležena mračnim i jezivim običajima, naročito iz perioda turske vladavine. Jedna od takvih izreka, koja se i danas, a čije pravo značenje gotovo niko ne zna, može ona koja glasi - "skupljeni s koca i konopca".
Ova izreka je veoma stara i ukorenjena u narodnoj i umetničkoj književnosti. Može se čuti u većini Srbije, a važno je napomenuti da svedoči o brutalnoj istoriji. Danas je koristimo u kontekstu okupljanja ljudi sa različitih strana, neorganizovano i bez smisla, reda i povezanosti među njima, ali je, zapravo, pravo značenje mnogo strašnije.
Izreka u pesmi Vuka Karadžića
U jednoj narodnoj pesmi, koju je zabeležio Vuk Karadžić, stoji: "Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…"
Slična upotreba nalazi se i u delu Rodoljuba Čolakovića: "U ustanak se ubaciše nekakvi probisvijeti bez roda i imena, balije, šokci, odbegli robijaši, ljudi s koca i konopca."
Izreka se našla i u pravnim spisima. Tako u jednom delu Valtazara Bogišića stoji zapisano: "Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane… što no riječ s koca i konopca."
Koreni izreke u praksi brutalnog kažnavanja
Iako se danas koristi kao metafora za raznoliko i nepouzdano društvo, poreklo ove izreke je daleko mračnije. Do sredine 19. veka, na prostoru Srbije postojala je praksa brutalnog kažnjavanja: osuđenici su bivali nabijani na kolac ili vešani, posebno u vreme kada je Turska gospodarila ovim prostorima. Turci su ovu svirepu kaznu posebno primenjivali na hajducima i uglednim Srbima. Ljudi koji bi uspeli da izbegnu ovakvu sudbinu bili su označeni kao oni koji su "pobegli s koca i konopca".
O ovom jezivom običaju pisao je i naš nobelovac Ivo Andrić u romanu "Na Drini ćuprija", i tu su detaljno opisane i strahote takvog oblika mučenja i pogubljenja.
U svom izvornom značenju, izreka je označavala skup zlih, pokvarenih ljudi koji su se već ogrešili o zakon i ne prezaju od najgorih dela. Danas se značenje proširilo i najčešće označava neorganizovanu, raznoliku grupu ljudi sakupljenih sa svih strana, bez reda, izbora i kriterijuma.
(Kurir.rs/ Žena)
Bonus video: "Rađamo se sa rečnikom neverbalne komunikacije"