Ljudi odavno sanjaju o tome da pronađu načine da se izbore sa svim najtežim oboljenjima, onima koja svakoga dana odnesu veliki broj života širom sveta. Iako medicina napreduje iz dana u dan, i dalje ima mnogo bolesti pred kojima čovek ostaje nemoćan. Međutim, veliku nadu da će takvo stanje moći da se promeni, i to u skorijoj budućnosti, dalo je otkriće matičnih ćelija. Zbog njihovog ogromnog značaja u medicini i još neslućenih mogućnosti primene u lečenju brojnih oboljenja, Dr Kurir je na ovogodišnjem, osmom po redu Jesenjem festivalu zdravlja u Domu sindikata u Beogradu održao tribinu koja je bila posvećena upravo njima.Bila nam je velika čast da predavači koji su nama i brojnim posetiocima festivala govorili o matičnim ćelijama i njihovoj budućoj primeni budu dr Mima Fazlagić, ginekolog-akušer i direktor festivala, dr Bela Balint, načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju na VMA i lekar koji je prvi izvršio terapiju matičnim ćelijama u našoj zemlji, kao i dr Sonja Pavlović, rukovodilac laboratorije za molekularnu hematologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.Matične ćelije predstavljaju temelj izgradnje celokupnog ljudskog organizma i slobodno može da se kaže da od njih nastaju sva tkiva, svi organi, to jest da od njih nastaje život. Dr Fazlagić je istakla da postoje tri izvora matičnih ćelija: embrion, krv iz pupčane vrpce i kostna srž i periferna krv odraslog čoveka.- Matične ćelije iz krvi pupčanika su lako dostupne i pre svega etički neproblematične. Pre više od 30 godina otkriveno je da krv iz pupčanika ima iste hematopoetske ćelije kao i kostna srž, a već 1995. mogućnost prikupljanja i čuvanja te krvi daje šire mogućnosti transplantacije. Sada se krv iz pupčanika koristi za lečenje 85 oboljenja, a samo do 2008. urađeno je više od 15.000 transplantacija matičnim ćelijama iz krvi pupčanika. Naime, 2005. u toj krvi otkrivene su matične ćelije nalik embrionalnim i od tada počinje era regenerativne medicine. Ona zasad nije u potpunosti razvijena, ali očekuje se da će u budućnosti postojati tri ravnopravne komponente zdravstvene zaštite: lekovi, hirurgija i matične ćelije - istakla je dr Fazlagić.Dr Bela Balint objasnio je da matične ćelije imaju tri veoma važne osobine.- Osnovne karakteristike matičnih ćelija jesu da one mogu same da se obnavljaju, razmnožavaju i sazru u sve vrste krvnih, ali i drugih ćelija. Zbog tih osobina mogu da se koriste u lečenju brojnih oboljenja. Transplantacijom matičnih ćelija zapravo se obavlja zamena funkcionalno manje vrednih ćelija onima koje su zdrave. Matične ćelije mogu da obezbede rekonstrukciju koštane srži, što je i osnov za njihovu transplantaciju. Za transplantaciju one se najčešće i uzimaju iz koštane srži, ali i iz krvi - rekao je dr Balint.Prema njegovim rečima, veliki izazov na polju regenerativne medicine je upotreba matičnih ćelija u toku kardiovaskularne intervencije.- Ova procedura prvi put je izvedena 2006. na VMA. Matične ćelije iz koštane srži bolesnika prvo su prečišćavane dok je trajala operacija, a potom su direktno ubrizgavane u mesto koje je bilo zahvaćeno infarktom - istakao je naš veliki stručnjak, a posetioci tribine imali su priliku da na video-bimu vide kako je taj zahvat izgledao.
Bolesti koje trenutno leče matične ćelije:
* leukemija* limfomi* nasledne abnormalnosti crvenih krvnih zrnaca* nasledne abnormalnosti trombocita* nasledni poremećaji imunog sistema* rak koštane srži* anemije* Kronova bolest (još se istražuje)* dijabetes tipa I (još se istražuje)* lupus (još se istražuje)* multipla skleroza (još se istražuje)* reumatoidni artritis (još se istražuje)
Personalizovana medicina je najvažniji ciljDr Sonja Pavlović istakla je na tribini Dr Kurira da su sve bolesti čoveka određene genima i da ono u čemu svi lekari sveta teže jeste takozvana personalizovana medicina.- Ona podrazumeva medicinu koja bi bila po meri svakog od nas pojedinačno, jer ono što svi doktori znaju jeste da ne postoji čovek koji ima isti zapis u molekulima DNK. To znači da je svaka osoba genetski različita, da drugačije podnosi lekove, hranu, ima drugačije sklonosti od svih ostalih. Mi želimo da upoznamo genetski zapis svakog čoveka toliko da prema njemu odredimo dozu leka koja odgovara baš tom pacijentu, da predvidimo kako treba da reagujemo ukoliko dođe do nekih komplikacija i slično. Takozvana genska terapija zasnivala bi se na tome da lekar može da odredi koji gen izaziva bolest, a zatim da se on zameni zdravim, čime bi bolest bila pobeđena - objasnila je dr Pavlović.
