Najnovije vesti

PORAŽAVAJUĆE: Srbi gube nevidljivi rat - godišnje umre ceo jedan grad

Bolesti srca i krvnih sudova

PORAŽAVAJUĆE: Srbi gube nevidljivi rat - godišnje umre ceo jedan grad

Zdravlje
19:18h
Kardiovaskularna oboljenja predstavljaju najveće neprijatelje stanovnika naše zemlje, koji u toj borbi gube zbog loših životnih navika, stresa i neodgovarajuće prevencije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bolesti srca i krvnih sudova u proseku svakog sata odnesu po šest života. Od ukupnog broja umrlih na godišnjem nivou, svaka druga smrt nastupi usled bolesti krvnih sudova i srca.Prema rečima prof. dr Višeslava Hadži-Tanovića, kardiologa, kardiovaskularne bolesti su na prvom mestu po smrtnosti u poređenju s ostalim bolestima, a Srbija je u svetskom vrhu po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja.- Infarkt srca i moždani udar, odnosno šlog, čine više od 60 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu, a u svemu tome najveću ulogu igraju krvni sudovi, od čije prohodnosti zavisi ishrana srca i mozga. Naime, zapušenje jednog od krvnih sudova srca ili mozga dovodi do srčanog infarkta ili šloga s raznim stepenom invaliditeta. Primera radi, svake godine u Srbiji oko 23.000 ljudi doživi šlog. Ako se zna da jedna trećina obolelih umre, druga ostane trajno nesposobna za samostalan život, a samo se preostala trećina vrati ranijem životu, onda je jasno da se radi o vrlo teškoj i ozbiljnoj bolesti. Nažalost, takvo stanje se svake godine pogoršava - objasnio je dr Hadži-Tanović i dodao da već sad u Srbiji dnevno od srčanih bolesti umre oko 150 ljudi, dakle kardiovaskularne bolesti odnesu godišnje više od 55.000 života.Prema njegovim rečima, taj alarmantan trend može da se preokrene samo ako se uvedu korenite promene u način života i ako se smanje faktori rizika.- Kad govorimo o preventivi, pokušavamo da sprečimo ili usporimo napredovanje arteroskleroze, koja sužava krvne sudove. U okviru dobre preventive preporučuje se eliminisanje faktora rizika koji izazivaju srčani infarkt i šlog, a to znači amortizovati stres, normalizovati povećani krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, šećer u krvi, smanjiti telesnu težinu, promeniti režim ishrane i uvesti antioksidanse, poboljšati imunitet, prestati s pušenjem, povećati kretanje i obavezno barem jednom godišnje posetiti kardiologa - istakao je dr Hadži-Tanović.Inače, razvijeni i bogati zdravstveni sistemi vrlo se agresivno bave kardiovaskularnim problemima i njihovom prevencijom, i to pre svega zdravstvenim prosvećivanjem, čiji je cilj sprečavanje bolesti srca i krvnih sudova.Prof. dr Vladimir Jorga rekao je da u Srbiji nije dovoljno zastupljena prevencija svih oboljenja.- S obzirom na dimenzije problema, bilo je krajnje vreme da se nešto preduzme. Upravo je to razlog što sam se uključio u pronalaženje rešenja za ovaj problem, kao šef stručnog tima koji je analizirao sve dosadašnje metode prevencije i lečenja poremećaja venske i kapilarne cirkulacije. Došli smo do zaključka da nije dovoljno tretirati jedan po jedan aspekt problema, već osmisliti jedinstven, integralni pristup koji bi istovremeno delovao i kao trombolitik i na očuvanje zidova krvnih sudova i na jetru. Ponosni smo što najzad možemo da predstavimo javnosti rezultat našeg dugogodišnjeg rada - venotonik „proven“, sastavljen od 21 sastojka koji sinergetski deluju na sve aspekte bolesti vena i kapilara - istakao je prof. Jorga.

prof. dr Višeslav Hadži-Tanović
prof. dr Višeslav Hadži-Tanović

Žene na udaru srčanih oboljenjaBolesti krvnih sudova i srca ubijaju više žena nego maligne bolesti, hronična plućna oboljenja, dijabetes i sida zajedno. Sa menopauzom, zbog bitne promene hormonske aktivnosti, nastupa specifičan zdravstveni preobražaj. Toj promeni doprinosi i gojaznost, koja može već biti prisutna, ali u ovom periodu raspoređuje se oko pojasa stomaka, što znatno povećava metabolički rizik i posledice po srce i krvne sudove. Smanjena fizička aktivnost prisutna je kod svake četvrte žene u menopauzi, a od ostalih faktora rizika najprisutniji su pušenje i konzumiranje alkoholnih pića.Svi ti činioci, u kombinaciji s genetskim predispozicijama ka kardiovaskularnim bolestima, i uz postojanje oboljenja u porodičnoj anamnezi, povećavaju rizik nastanka oboljenja krvnih sudova srca i mozga i do 90 odsto kod žena koje su prethodno bile zdrave.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track