Masti su neophodna komponenta našeg organizma. Obezbeđuju energiju, oblažu unutrašnje organe i neophodne su za moždane funkcije. S druge strane, one poboljšavaju ukus hrane i usporavaju pražnjenje želuca, pomažu apsorpciju vitamina A, D, E i K. Međutim, nisu sve masti koje unosimo u organizam podjednako korisne. Štaviše, neke treba i izbegavati.Prema rečima doktorke Jasminke Komnenović, postoje dva glavna tipa masti i važno je razlikovati ih jer na organizam deluju sasvim različito.- Neke treba unositi češće, a neke ređe. Prvi tip su zasićene masti, koje se većinom nalaze u mesu, jajima, mlečnim proizvodima, uključujući puter, sir... Ako se uzimaju u velikoj količini, mogu da povećaju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Mnogo bolji tip za dečju ishranu su nezasićene masti. One se nalaze u maslinovom ulju, orasima, ulju uljane repice i nekim drugim biljnim uljima, kao i u ribljem ulju - objašnjava naša sagovornica.Maslinovo ulje je idealno za pripremanje hrane za odojčad, a izuzetno je stabilno na visokim temperaturama i ubedljivo je najbolje za kuvanje.- Najbolje je hladno ceđeno, bez hemijskog procesa, uključujući samo ceđenje s niskim nivoom kiselosti. Tip „ekstra virdžin“ dobija se prvim ceđenjem. Ono je najbolje, najukusnije i najskuplje. Ima boju od zelenozlatne do svetlozelene. Generalno, što je boja tamnija, i ukus je intenzivniji - kaže doktorka Komnenović i napominje da se maslinovo ulje uključuje u ishranu u uzrastu od oko šest meseci. Najbolje ga je dodati sirovo već gotovoj kašici od povrća.U domaćinstvima se najčešće koristi suncokretovo ulje. Iako je bogato linolnom i drugim polinezasićenim kiselinama, nestabilno je na visokim temperaturama i razgrađuje se stvarajući slobodne radikale.- Bundevino ulje je veoma kvalitetno, jedan od retkih izvora omega 6 i omega 9 masnih kiselina. Sadrži i vitamine A, E i B grupe, cink, gvožđe i fosfor. Preporučuje se za salate, ne treba ga zagrevati. Isto važi i za sojino ulje - objašnjava naša sagovornica.Još jedno od ulja koje se preporučuje u ishrani je susamovo, koje je bogato vitaminom E i magnezijumom, kalcijumom, gvožđem i bakrom. Otporno je na visoke temperature. Za salate treba upotrebljavati svetlo susamovo ulje.Oni koji koriste laneno ulje treba da znaju da ono ne podnosi visoke temperature, pa se dodaje jelima posle kuvanja. Brzo užegne pa je poželjno da se drži u frižideru u tamnoj flaši. Dodato hrani, laneno ulje povećava prehrambenu vrednost drugih namirnica (mlečnih proizvoda, zelenog lisnatog povrća, morskih plodova). Može se uvrstiti u dečju ishranu nakon navršenih šest meseci.- Palmino ulje, za razliku od većine uljarica, sadrži znatno više zasićenih masnih kiselina, zbog čega je stabilno na visokim temperaturama i pogodno je za kulinarsku obradu. Sadrži velike količine vitamina A, E i linolne kiseline, antioksidanse kao skvalen, karotenoide. Najlošije masti su prelazne, kojih ima u margarinu. Zato je bolje koristiti puter umesto margarina za mazanje i kuvanje. Puter je kompletna hrana i sadrži i nutrijente koji mobilišu masti, izvor je vitamina A, D, E, K, selena i joda. Ne menja svojstva pri visokim temperaturama - zaključuje dr Komnenović.
Pravilna upotreba ulja
- Najbolje je odabrati ulje s visokom tačkom dimljenja. To znači da ulje može podneti visoku temperaturu pre nego što se užegne- Za prelivanje salata mogu se koristiti ulja koja imaju bogat ukus, poput maslinovog, ulja od lešnika i aromatizovana ulja, takođe susamovo i laneno- Neka ulja, kao palmino, stabilna su na visokim temperaturama i pogodna za kuvanje i prženje- Za prženje i kuvanje treba kombinovati maslinovo sa suncokretovim uljem ili puter i maslinovo ulje- Sva ulja su osetljiva na toplotu, svetlo i kiseonik, pa ih čuvajte na tamnom, hladnom i suvom mestu- Posle upotrebe bocu obavezno zatvoriti da ulje ne bi užeglo- Ulje se može koristiti godinu dana posle kupovine
