Autizam - poremećaj koji se najranije manifestuje pre treće godine života i koji je četvorostruko prisutniji kod dečaka nego kod devojčica, ispoljava se na različite načine. Njegovi simptomi mogu da podrazumevaju odsustvo komunikacije, izbegavanje neverbalne komunikacije i gledanja u oči, specifičan izraz lica ili držanja tela, odsustvo želje da se kontaktira sa vršnjacima, teškoće u razumevanju tuđih osećanja i humora, zaostajanje u učenju govora ili neprestano ponavljanje reči koju su naučili...Zbog takvih znakova autizma mnogi su uplašeni kada dete sa tim poremećajem treba da krene u redovnu školu, a ne u specijalnu, ali sagovornica Dr Kurira, pedagog Tanja Perišić, kaže da je takozvana inkluzija ili uključivanje mališana sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem pravi izazov, ali i zadovoljstvo.- Zakon omogućava da deca sa autizmom upišu redovnu školu. Razlog zbog kojeg se roditelji opredeljuju za taj vid pohađanja nastave jeste uglavnom njihova želja da dete bude socijalizovano i prihvaćeno u društvu. Međutim, toj želji treba da prethodi mukotrpan, multidisciplinarni rad, u koji su uključeni pedagozi, psiholozi, psihijatri, defektolozi, a pre svega roditelji. Takvim učenicima pristupamo na individualan način, u zavisnosti od toga da li su deca ranije prošla kroz redovan predškolski program, da li su usamljena, povučena, pasivna ili hiperaktivna, da li su u stanju da sami pokreću komunikaciju i s obzirom na njihove talente i sklonosti - objašnjava pedagog i naglašava da je pre uključivanja deteta sa autizmom u redovnu nastavu neophodno obaviti pripreme nastavnika, ali i učenika.Deca sa autizmom nisu navikla na promene, već uživaju u rutini i specifičnom redosledu svakodnevnih aktivnosti.- Zato je veoma važno imati dobru pripremu. U suprotnom, deca s autizmom postaju nervozna, nezadovoljna, umorna. To će i demonstrirati na času, tako što će, na primer, iz čista mira ustati, šetati, ujesti se, vikati. Da bi se to izbeglo, važno je da im napravimo prijatno okruženje, da im vizuelno, crtanjem specifičnih simbola, približimo gde će sedeti, koji čas će sledeći imati, koji kabinet je za šta i slično - ističe Perišićeva i dodaje da se u svim školama primenjuje takozvani IOP, odnosno individualni obrazovni plan.- On podrazumeva pružanje kratkih, jasnih, preciznih i konkretnih uputa šta dete treba da uradi, omogućava mu se literatura slikovitog sadržaja, a u slučaju da je mališan u stanju da komunicira, on dobija zadatke u pisanoj formi, da dopiše rečenicu... Radi se na taj način jer deca sa autizmom teže prihvataju apstraktne forme. I za nastavnike je takav način rada pravi izazov, pre svega jer moraju da se dodatno edukuju, pohađaju seminare, upoznaju se s posebnom literaturom i priručnicima. Međutim, moram da naglasim da ostali đaci vole kada su oni zaštitnici svog drugara, kada bodre jedni druge, kada se svi osećaju prijatnije zbog aplauza koji je upućen detetu sa autizmom. Na taj način svi postaju tolerantniji, prihvataju različitosti i, naravno, postaju humaniji - istakla je pedagog Tanja Perišić.
ObeležavanjeEVROPSKI DAN AUTIZMA 3. OKTOBARSrbija je, u organizaciji Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, dočekala Evropski dan autizma, koji je obeležen 3. oktobra, sa oko 2.500 registrovane dece sa tim poremećajem.- U Evropi se autizam javlja kod 0,6 odsto ukupne populacije, što znači da ga ima oko pet miliona osoba. Kada je o našoj zemlji reč, ta brojka nije konačna jer mnoga deca nisu članovi pomenutog udruženja - rekla je za Dr Kurir specijalista opšte defektologije Snežana Babović Dimitrijević.Iz Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom rečeno je da se oni sa ovom vrstom doživotnog poremećaja moraju tretirati dostojanstveno, da im država mora omogućiti pristup adekvatnoj i ranoj dijagnostici i tretmanu, kao i pristup standardnim servisima zdravstvene zaštite.
Šta deca sa autizmom vole, a šta neVole:- učenje putem sortiranja- mape- grafikone- pružanje podrške - činjenice- predvidivost, rutinuTeško prihvataju:- promene- nove situacije- društvene igre- slobodnu komunikaciju
Metode rada u specijalnim školamaSvi imaju mogućnosti, a ne hendikep!Specijalista opšte defektologije Snežana Babović Dimitrijević, individualni nastavnik u OŠ „Anton Skala“ u Beogradu, kaže da škole za decu sa smetnjama u razvoju vode računa o individualnosti svakog deteta, o njegovim afinitetima, interesovanjima i senzornim smetnjama.- Svako dete može da se uključi u obrazovni sistem u godinama koje i predviđaju uključivanje u školovanje, ali je veoma važno u koju će školu biti uključeno. Treba znati da senzorme smetnje utiču ne samo na mogućnosti učenja već uopšte prijema informacija iz spoljašnjeg sveta, a samim tim i uključivanje deteta u sredinu. Ako se sve navedeno ne prepozna, dete može da trpi i ne bude motivisano za učenje - navodi Babovićeva.Kako kaže, ono što izdvaja školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju od redovne škole jesu individualni tretmani, koji mališanima daju bolju vizuru za razumevanje komunikacije, uz insistiranje na jasnim, predvidivim situacijama kojima se minimiziraju neadekvatna ponašanja, pomaže im se da usvoje strategije određenog stepena samokontrole.- Pažnja se posvećuje i učenju socijalnih veština s primenom socijalnih priča, kojima se konkretizuju nove situacije i veštine, a ujedno se postavljaju i granice, daje im se izbor i razvija stepen odgovornosti. U redovnim školama govor se obično koristi kao jedino sredstvo komunikacije. Osnovni metod koji primenjujemo jeste strukturalno učenje. On potiče iz takozvane TEACCH filozofije, čija je osnova shvatanje da svaka osoba ima mogućnosti, a ne hendikep - objašnjava defektolog Babović Dimitrijević i naglašava da deca sa autizmom osećaju tuđu energiju, pa je veoma važno pokazati im da verujete u njih.
