Danas gotovo polovina odrasle populacije u Srbiji ima povišen krvni pritisak i time se naša zemlja ubraja u područja s visokim kardiovaskularnim rizikom. Problem hipertenzije leži u činjenici da, iako je u pitanju bolest, ona dugo ne daje simptome i ne boli. Zbog te činjenice najveći broj pacijenata zanemaruje hipertenziju ili po normalizaciji krvnog pritiska prekida terapiju.Ukoliko postoje, simptomi su najčešće nespecifični i opisuju se kao zujanje u ušima, glavobolja ili nespecifičan bol u grudima. Česti su slučajevi pacijenata koji dožive srčani udar ili šlog i tek tad postanu svesni činjenice da godinama boluju od hipertenzije, koju nisu lečili.Hipertenzija je hronična i progresivna bolest. Hronična znači da ne postoji lek za nju, već se nekima samo drži pod kontrolom. Progresivna znači da vremenom napreduje i dovodi do oštećenja organa. Najviše su zahvaćeni srce, mozak, bubrezi i oči. Zato je hipertenzija u velikom broju slučajeva odgovorna za nastanak srčanog udara, srčane slabosti, poremećaja srčanog ritma, šloga, otkazivanja bubrega ili oštećenja vida. Udružena sa gojaznošću, dijabetesom, povišenim vrednostima masnoće u krvi i pušenjem, rizik od najtežih stanja znatno se umnožava. Nelečena hipertenzija skraćuje život za 10 do 20 godina.Lečenje se ne zasniva samo na uzimanju lekova već i u primeni drugih mera čiji je značaj jednako važan. One obuhvataju redukciju telesne težine, prestanak pušenja, fizičku aktivnost i redukciju stresa. Zbog podmukle prirode bolesti neophodno je kontrolisati krvni pritisak i kad za to ne postoji vidljiv razlog.Doc. dr Nebojša TasićDr Dalibor Dragišić
