Okruženi smo faktorima, od hrane, preko medicine, do načina života, koji negativno deluju na naš imuni sistem. Poznavanje krivca može da doprinese smanjenju učestalosti razboljevanja.
1. ŠećerSaharoza uništava imuni sistem, dovodi do gojaznosti i crpi vredne minerale iz vašeg organizma. Čak i u malim količinama, šećer štetno deluje na vaše zdravlje.Količina od 100 grama šećera (oko 8 kašika), koliko se nalazi u dve limenke gaziranog soka, smanjuje sposobnost belih krvnih ćelija da uništavaju bacile za 40%. Ovaj efekat šećera započinje manje od 30 minuta nakon unošenja šećera i može da traje i do 5 sati.S druge strane, unos složenih ugljenih hidrata ili skroba nema nikakav efekat na imuni sistem. Šećer značajno deluje na vaše hormone, izbacujući telo iz ravnoteže i izazivajući biohemijski haos.Ako konzumirate šećer ujutru, u podne i uveče, vaše telo je uvek u haosu koji dovodi do bolesti. Dalje, šećer je antinutrijent, što znači da izvlači nutrijente iz našeg tela.
2. Nedostatak snaPrimetićete da su veće šanse da obolite od prehlade ili neke druge infekcije kada ne spavate dovoljno. Nedovoljno spavanja može da dovede do većih nivoa hormona stresa.To takođe izaziva zapaljenske procese u organizmu. Iako istraživači još nisu sigurni na koji način spavanje poboljšava imuni sistem, zna se da je bar 7 sati spavanja za odraslog čoveka ključno za dobro zdravlje.Nedovoljno spavanja takođe utiče na lučenje melatonina. Melatonin je moćni skevindžer (hvatač) hidroksil radikala i više je nego dvostruko efektivniji od vitamina E, koji je skevindžer peroksil radikala.3. VakcineNasuprot savetima medicinskih profesionalaca, vakcine ne poboljšavaju imuni sistem. Vakcine sadrže mnoge hemikalije, teške metale poput žive i aluminijum, koji sami suzbijaju imuni sistem.Živa uzrokuje promene u aktivnosti limfocita i smanjuje njihov vek. Vakcine takođe smanjuju dejstvo t-limfocita, slično AIDS-u.Teški metali usporavaju imuni sistem, što je bogom dano za viruse, koji zahvaljujući tome brže rastu i razmnožavaju se. To je kao da vam vežu ruke pred plivanje.
4. LekoviDodatna istraživanja različitih lekova ukazuju na to da oni povećavaju podložnost infekcijama tako što oštećuju imuni sistem. Istraživači su otkrili da su neki ljudi koji su uzimali antibiotike smanjili nivoe citokina – hormona koji predstavljaju glasnike imunog sistema.Mnogi lekovi suzbijaju sinergističke efekte imunih ćelija koje su umrežene sa tkivima i organima kako bi odbranile telo od bolesti, infekcija i virusa.Mnogi lekovi takođe sadrže visok nivo specifičnih toksina koji inhibiraju dobre bakterije u crevima – glavni izvor imuniteta kod ljudi.Dugoročna upotreba lekova povezana je sa većom učestalošću infekcija i dužeg trajanja istih.
5. AlkoholPoznato je da alkohol uzrokuje dugoročne posledice po telo i um osobe. Konzumiranje par čaša vina dnevno smatra se dobrim za poboljšanje kardiovaskularnog i moždanog zdravlja.Ipak, studija na Ratgers univerzitetu ukazuje na to da ovaj porok može da smanji broj moždanih ćelija kod odraslog čoveka do 40%. Alkohol takođe ometa sposobnost imunog sistema da se bori protiv infekcija i bolesti.Preterana konzumacija alkohola ili dugoročno korišćenje alkohola može da dovede do imune deficijencije na dva načina – nutritivnom deficijencijom i smanjivanjem broja krvnih ćelija.Alkohol pogoršava normalno varenje nutrijenata oštećujući ćelije u digestivnom traktu i ometajući lučenje enzima potrebnih za varenje. Alkohol takođe može da poremeti sposobnost jetre da skladišti važne vitamine.
6. Prerađene žitaricePrerađene žitarice kao što su belo brašno, instant pirinač, obogaćena pasta, ali i druge vrste brze hrane sadrže malo nutrijenata i vlakana u odnosu na prirodne, cele žitarice iz kojih nastaju.Produženo i preterano konzumiranje prerađenih žitarica i visoko prerađene hrane, koja sadrži pesticide, hemijske aditive i konzervanse, može da oslabi sistem i učini ga ranjivim na hronična oboljenja.Jedna studija je pokazala da se sposobnost belih krvnih ćelija da unište bakterije značajno smanjuje 5 sati nakon konzumiranja 100 grama prerađene hrane.Naša moderna ishrana, koja uključuje raznu hranu za poneti ili obroke iz mikrotalasne pećnice, očigledno je kriva za porast autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza, alopecija, astma i ekcemi.7. Hronični stresBlagi stres može biti dobar po organizam. Način na koji reagujemo na taj stres je značajan faktor toga kako stres deluje na naš organizam. Mnogi ljudi ignorišu stres, ali on ima veliki uticaj na naš imuni sistem.Hronični stres – uzrokovan stresnim situacijama ili događajima koji traje duže vreme – podiže nivo kortizola u telu, smanjujući proizvodnju „dobrih“ prostaglandina.Hronični stres vas može učiniti podložnijim prehladi ili gripu, ali i srčanim bolestima, dijabetesu itd. Praktikovanjem aktivnosti za smanjivanje stresa kao što su joga, meditacija i smeh, možete sprečiti hronični stres.8. Nedostatak vitamina DKada se vitamin D veže za specifične receptore, on oslobađa lanac događaja kojima se suzbija većina toksičnih patogena , uključujući ćelije raka. Međutim, ako nema dovoljno vitamina D, sistem može postati preopterećen, pri čemu dolazi do razvoja bolesti.Upravo to je razlog zašto ljudi koji žive bliže ekvatoru imaju manju šansu obolevanja od prehlade i drugih bolesti. Iako vitamin D može da se dobije iz ograničenih izvora, najbolji način ostvarivanja dovoljnih količina vitamina D jeste sunčanje u prolećnim i letnjim mesecima.Samo 30 minuta na suncu može da vam obezbedi skoro 10.000 UI (internacionalnih jedinica) vitamina D.
9. DehidracijaHronična dehidracija može različito da deluje na hronične bolesti. Neki dokazi ukazuju na to da je dehidracija povezana sa preosetljivošću na specifične oblike raka.Važno je obezbediti dobar nivo hidracije kako bi se pomoglo organizmu da se zaštiti od bolesti i infekcija. Dehidracija može da utiče na energiju i spavanje, ali i na sposobnost eliminacija toksina iz organizma.
10. Nervoza i strahNegativne emocije oslobađaju nešto što može da utiče na funkcionisanje organizma. Zadržavanje negativnih osećanja može da oslabi imuni sistem i dramatično poveća nivo kortizola.Ove emocije su posledica opasnosti modernog života, što sociolozi nazivaju fenomenom rizičnog društva. Strah stvara osećaj uzbune u organizmu, stimulišući reakciju simpatetskog sistema, pri čemu nastaju patogeni mehanizmi infekcija.Nervoza i strah utiču na stanje celokupnog organizma, nivoa hormona, ali i na način na koji nas imune ćelije brane.
11. Aditivi i toksini iz prehrambene industrijeAditivi i boje iz prehrambene industrije glavni su uzrok ADHD, astme, raka i mnogih drugih bolesti. Svake godine proizvođači hrane stavljaju 7,5 miliona kilograma veštačkih boja u hranu.Pored toga što oštećuju organe, mešavine toksina u hrani uzrokuju i rak, defekte pri porođaju, alergijske reakcije, ali i autoimune bolesti.
(Web tribune)
