Hajdučka trava (Achilea millefolium), u narodu poznata još i kao sporiš, stolisnik, hajdučica i ranjenik, zeljasta je višegodišnja biljka sa jednom ili nekoliko stabljika, svetlozelene ili crvenkaste boje. Može da naraste i do jednog metra visine. Listovi su ravnomerno raspoređeni duž stabla. Cvetovi su beli, u obliku cvati na vrhu stabljike. Raste kao samonikla biljka, obično uz puteve i na livadama i pašnjacima.Kad i kako se bereZa lečenje se koristi gornji deo sa cvetnom glavicom, do 30 cm dužine. Bere se tokom leta, od početka juna do kraja avgusta. Suši se u buketu okrenutom naopačke da cvetovi zadrže boju, na suvom i promajnom mestu. Čuva se u kesicama od jute, na tamnom mestu. Kad je osušena, hajdučka trava ima rok trajanja oko godinu i po dana.Šta lečiHajdučka trava ne izaziva naviku i može da se svakodnevno koristi za jačanje organa za varenje. Reguliše i rad bubrega, a delotvorna je i kod reumatskih bolova u leđima. Preporučuje se i kod angine pektoris i njenih pratećih simptoma. Korisna je i za lečenje jetre, slezine, pankreasa, žutice. Pomaže i u lečenju hemoroida, čak i kad krvare, kao i u slučaju krvarenja iz želuca.Čaj je delotvoran i u lečenju neredovnih menstruacija kod mladih žena, uklanjanju valunga i drugih neprijatnih simptoma u klimaksu, ali i kasnije, kad žene uđu u poznije godine.Kupke od hajdučke trave uspešne su u lečenju belog pranja, upale jajnika, oboljenja materice i pojave mioma, kao i za bolove u rukama i nogama.Korisna je i kod lečenja migrene, nesvestice, nagona za povraćanjem, suzenja i sekrecije očiju, krvarenja iz nosa. Uspešno pročišćava krv i ceo organizam čak i nakon iscrpljujućih hemioterapija.U narodnoj medicini od davnina se koristi za posipanje i previjanje rana finim prahom dobro osušene i mlevene biljke.UpozorenjeOsetljive osobe treba da budu oprezne pri upotrebi hajdučke trave jer može da izazove alergijsku reakciju. U takvim slučajevima treba koristiti samo izuzetno mladu i tek procvetalu biljku, a čaj piti u malim količinama.
