Migrena, iako je daleko od smrtonosne bolesti, za većinu ljudi koji pate od nje predstavlja teškoću koja ih neretko „parališe“. U 21. veku moderna medicina još nije otkrila kako nastaje taj poremećaj, koji se prvo manifestuje snažnim bolom u glavi, niti je uspela da dođe do leka koji je može sprečiti. Za sve ljude ta bolest zato i dalje predstavlja misteriju, pa je Dr Kurir istraživao kako ona nastaje, da li postoji bilo kakav način da se njeni simptomi ublaže, kao i šta predstavlja fenomen aure.Dr Nadežda Čovičković Šternić, neurolog na Klinici za neurologiju KCS i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglasila je na početku da se ranije smatralo da je migrena isključivo vaskularni fenomen, odnosno da je uzrok bola u glavi prekomerno širenje krvnih sudova mozga.- Kasnije su znanja obogaćena činjenicom da prekomernom širenju krvnih sudova prethode određene promene u nervnom tkivu. To je u stvari kompleks sastavljen od jedra petog kranijalnog živca, krvnih sudova i nervnih završetaka. Iz zasad nepoznatih razloga kod nekih osoba dolazi do aktivacije tog kompleksa, te se kao posledica oslobađaju određene hemijske materije. Kao odgovor na to nastaje širenje krvnih sudova i bol - objasnila je doktorka Čovičković Šternić.
Postoji uvreženo mišljenje da migrena uglavnom pogađa žene.- Tačno je da migrena češće pogađa žene, ali samo u reproduktivnom periodu. Pre puberteta i nakon meno i andropauze ona pogađa i jednak broj muškaraca. To pokazuje da očigledno hormoni utiču na češću pojavu migrene kod polno zrelih žena. Na tome su naučnici i pokušali da izgrade određenu terapiju za migrene, ali, nažalost, ništa dosad nije dalo rezultata - istakla je sagovornica Dr Kurira i navela da se kod nekih pacijenata sa migrenom može javiti i fenomen aure.- Kod malog broja onih koji pate od migrene na početku napada javlja se aura ili predznak da će do njega doći. To su najčešće određene vidne senzacije poput svetlucanja u jednoj polovini vidnog polja, ili delimičnog gubitka vida, što traje oko petnaestak minuta, ali ne duže od jednog sata. Potom sledi faza bola. Međutim, i kod onih koji pate od migrene bez aure, kao i onih sa aurom, javlja se takozvani prodromni stadijum, koji traje nekoliko sati, najduže 24 časa. U tom periodu pacijent može da oseća umor, pojačanu žeđ ili potrebu da jede određenu vrstu hrane. Nakon toga sledi faza bola u glavi - rekla je dr Čovičković Šternić.
ČinjeniceOPASNO JE TRPETI BOL TRI DANA* migrenski napad najčešće traje 24 sata* najkraće traje četiri sata, a najduže tri dana* ako traje duže od tri dana, onda je to migrenski status, koji iziskuje smeštanje pacijenta u bolnicu* ako glavobolja traje manje od četiri sata, onda to nije migrena* migrenski bol je najčešće pulsirajući, bar u početku, a kada uzme maha, pacijent teško može da odredi kakav je
Obratite se stručnjacimaNA BOL SE MOŽE UTICATIIako za migrenu još nema leka koji bi je izlečio ili sprečio njene napade, na bol se ipak može uticati.- Razlikuju se dve vrste lečenja. Prva podrazumeva prekidanje napada, a druga profilaktičku terapiju za sprečavanje javljanja napada. Lečenje se sastoji u davanju lekova protiv bola, najbolje u vidu injekcija ako postoji mučnina i povraćanje. Najefikasnija terapija je primena specifične grupe lekova pod nazivom triptani. Oni deluju na nervne procese koji se odigravaju na početku napada. Ukoliko su napadi češći od tri ili više puta mesečno, pribegava se upotrebi antidepresiva, beta-blokatora i nekih antiepileptika - naglasila je dr Čovičković Šternić.
Nema starosne graniceMOŽE SE JAVITI I KOD DECEMigrene se mogu javiti u bilo kom trenutku života, pa čak i u ranom detinjstvu.- Najmlađi pacijent imao je četiri godine. Naravno, od malog deteta je teže dobiti tačan opis glavobolje, ali primećuje se da prestaje da se igra i slabo jede u vreme napada. Ipak, migrene se najčešće javljaju u reprodukcionom periodu, ali mogu i posle pedesete godine, mada ređe - istakla je neurolog Nadežda Čovičković Šternić.
Simptomi migrene najčešće se razlikuju od običnih glavoboljaPREPOZNAJTE IH: MUČNINA I OSETLJIVOST NA SVETLOST I ZVUK ZNACI SU ZA ALARMDr Nadežda Čovičković Šternić rekla je da se simptomi migrene razlikuju od znakova obične glavobolje.- Kliničku sliku migrene čini jak bol, koji počinje u jednoj polovini glave, a koji je pulsirajući i pojačava se na mali fizički napor. On je najčešće praćen mučninom, nekada i povraćanjem, ali to nije obavezno. Bol je udružen s fonofobijom ili nepodnošenjem buke, kao i fotofobijom ili nepodnošenjem svetla. Zanimljivo je da osobe koje imaju migrenu veoma dobro razlikuju taj tip glavobolje od drugih glavobolja. One su tupe, ne mnogo jake, zahvataju celu glavu, nisu praćene mučninom, niti fono i fotofobijom - naglasila je profesorka Čovičković Šternić i navela da se nekad događa da pacijent s migrenom povremeno ima i druge vrste glavobolja.
