Svakome se ponekad desi da je neispavan, da je noć proveo prevrćući se u krevetu i uzalud pokušavajući da zaspi. Međutim, kada takvo stanje potraje, pa se zbog nespavanja osećate umorno i bezvoljno, nema sumnje da patite od nesanice ili insomnije. – Poremećaj spavanja uključuje stanje kada ne može da se zaspi i kada se čovek budi rano, u 2-3 ujutru. Posledice su iste, ljudi se već do podneva osećaju isrcpljeno, nemaju ni snage ni volje za svakodnevne aktivnosti. Oni koji teško utonu u san obično u toku dana ne nađu vremena da razmišljaju o nekim važnim stvarima – objašnjava psihoterapeut dr Zoran Milivojević.Dan je za razmišljanjeDok nesanica ne uzme maha, problem možete rešiti samo tako što ćete svakog dana o problemima razmišljati znatno pre odlaska u krevet, a vreme pre toga posvetiti isključivo aktivnostima i mislima koje vas opuštaju.– Dokle god ležete zabrinuti, problem nesanice ne možete rešiti, jer briga je vrsta straha, a on uzrokuje lučenje adrenalina, hormona koji razbuđuje. Čovek onda počne da se ljuti na sebe misleći „evo, već je prošao čitav sat, a ja i dalje ne mogu da zaspim“. Međutim, tako ulaze u začaran krug, jer što se više ljute na sebe i gledaju na sat, adrenalin se više luči i do sna se teže dolazi. Mali rituali i bioritamNišta neće bolje izlečiti nesanicu od malih rituala kojih se treba strogo pridržavati.– Sedativi će rešiti problem kratkoročno, na nekoliko nedelja, a uredan bioritam može pomoći da nesanicu dugoročno odagnate. Na prvom mestu, treba na spavanje ići u približno isto vreme, a u toku dana izbalansirati aktivnosti. Nije na odmet fizička aktivnost koja će dovesti do umora ili opuštanje uz muziku, film, knjigu dva sata pre spavanja – savetuje dr Milivojević.Stimulativne napitke poput kafe ne treba piti pet sati pre spavanja, a već od osam uveče zabranjene su teške teme.– Oni koji imaju isprekidan san odnosno bude se često u toku noći, pod velikim su stresom. Verovatno su u takvim životnim okolnostima da su stalno na oprezu i kod njih pomaže prvo terapija kojom treba sagledati šta može da se učini da se osećaju bolje, a paralelno s tim i terapija lekovima – navodi dr Milivojević.Tekst : Miljana Leskovac
Uzroci- stres- anksioznost- kafa, nikotin i alkohol- depresija- hronični bolovi- smenski rad- kasni i obilni obroci
Peglajte da brže zaspite!– Ako ne zaspite za 15 minuta, ustanite i uradite nešto korisno. Primera radi, ispeglajte dve košulje ili operite nekoliko sudova, pa se onda vratite u krevet. Posle toga ćete bolje spavati jer ćete se nesvesno voditi logikom „bolje da zaspim nego da peglam i perem“. Svoje dnevne aktivnosti pretvorite u male rituale koje ćete uvek obavljati istim ritmom, u približno isto vreme. To daje osećaj sigurnosti i pomaže vašem telu da se opusti i oseti kada nastpi vreme za spavanje – kaže dr Zoran Milivojević.
Koliko kome treba sna- 10 sati – deci- 9 sati – tinejdžerima- 8 sati – odraslom čoveku u dobu između 20 i 50 godina- 7 sati – ljudima starijim od 50 godina
