Konoplja se uzgajala svuda po celoj Jugoslaviji, jer je imala široku upotrebu, a u Bosni su je još i zvali veselica, jer se koristila kao lek.
Osim za proizvodnju platna od konopljinog vlakna, konoplja se koristila i za druge potrebe. Ženska konoplja, ono što u sadašnja vremena nazivamo marihuanom, kanabisom, indijskom konopljom, davala je cvet i semenke. Cvet se brao pre potpunog otvaranja sitnih cvetića, vezivao u kitice, pa se kitice vešale pod strehu, u hladovini, naopačke, da se suše.
Cvet se koristio za brojne kućne potrebe: kađenje prostorije u kojoj leži teški bolesnik, pravljenje kolačića za decu i starije bolesne osobe, spravljanje meda sa cvetom konoplje, te razne druge potrebe.
Najviše se ipak koristio za kađenje obolelih od težih oblika kašlja, posebno hripavca (magarećeg kašlja). Savremena farmacija proizvodi sirupe protiv kašlja u kojima je obavezan sastojak neka od takozvanih lakih opojnih droga.
U domaćinstvima se čuvao i suvi konopljin list, kojim se kadila kuća, čim pođu prehlade i kašljanje ukućana.
Od semenki konoplje se proizvodilo visokokvalitetno ulje. Upamćeno je da se za litar konopljina ulja dobijalo po 5 kilograma masla ili 10 kilograma svinjske masti. Ulje se koristilo kao lek za brojne bolesti. Savremena medicina je dokazala lekovitost i vrlo široku upotrebljivost ovog ulja.
U srednjoj Bosni se ulje iz konopljina semena proizvodilo hladnim presovanjem i kuhanjem. Ovo ulje proizvedeno hladnim presovanjem je bilo cenjenije, a prepoznavalo se po boji, gustini i prozračnosti.
Kađenje konopljinim listom se radilo tako, da se na žar u pegli (na drveni ćumur), stavljao jedan do dva prstohvata zdrobljenog suvog lista i potom se uz lagano mahanje, kretalo kroz sve prostorije kuće. Kađenje se najčešće obavljalo kod nekih oboljenja sezonskog karaktera. Za kađenje su se koristila i kandila, nekad improvizovana od kućnog posuđa.
Med od konopljeKađenje suhim cvetom konoplje se radilo u prostoriji u kojoj je bio težan bolesnik s jakim bolovima. Na užareni drveni ugalj mangale ili tadašnjih pegli, stavljao se prstohvat suvog konopljinog cveta i uz mahanje poticalo se lagano gorenje i dimljenje cveta.
Koristilo se i kandilo ili neka improvizacija kandila. Ako bolesniku ne bi bilo lakše, postupak se ponavljao. Rezultat je bio da bolesnik nije ječao od bolova, raspoloženje mu se podizalo, a odahnuli bi i ukućani, koji su njegovali bolesnika.
Kolačići sa suvim konopljinim cvetom su se pravili tako da se u avanu sitno stuca konopljinog cveta prema nameni. Ako se prave kolačići za nemirnu i bolešljivu decu, stavljalo se manje cveta, a za teške bolesnike, koji su jaukali od bolova ili nisu mogli da se kreću, stavljalo se više. Kolačići su se radili od brašna sa dodatkom praha stucanih osušenih konopljinih cvetova.
Za neke bolesti su se radili kolačići samo od stucanih osušenih konopljinih listova i cvetova. Malo su se ređe pravili kolačići od brašna dobijenoga mlevenjem semenki konoplje uz dodatak praha stucanih osušenih konopljinih cvetova.
Kolačići su se osim nemirnoj i bolešljivoj deci ili starijim teško bolesnim osobama, davali ukućanima, kao lek protiv nervoze, bledila, neuhranjenosti, reume, jakog kašlja, slabe probave i drugih stanja.
Priprema meda sa cvetom konoplje, kao kućnog leka je bila uglavnom kod porodica koje su imale svoje zasade konoplje. U med su se stavljali sveže ubrani konopljini cvetovi. Takav med se koristio pošto bi proteklo tri do četiri sedmice. Med se davao ukućanima kod bledila, opšte slabosti, mršavosti, gubitka apetita, nesanice, noćnog mokrenja, reumatskih bolova, otežanog hoda, mišićne slabosti, kašlja, sandžija (bolovi oko srca i u prsima).
aura.ba
