U Srbiji ima 700.000 registrovanih dijabetičara. Reč je o teškoj bolesti, s kojom se može živeti uz disciplinu i poštovanje određenih pravila. Međutim, ako se ne drži pod kontrolom, šećerna bolest izaziva brojne komplikacije koje mogu ugroziti život. O faktorima rizika, načinu lečenja, pravilnoj ishrani, simptomima i programu edukacije, razgovarali smo sa dr Draganom Živojinović, specijalistom endokrinologije u Specijalnoj bolnici „Merkur” u Vrnjačkoj banji.Imati dijabetes... ... znači mnogo toga! Pre svega, pitate se zašto ste bolesni i da li je moglo nešto da se uradi da to sprečite. Da li su mogli na vreme da se uoče faktori rizika, pa da ne dođe do bolesti? Šećerna bolest je hronično oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina (hormon koji se stvara u žlezdi gušterači ili pankreasu), važnog za metabolizam ugljenih hidrata, tj. šećera. Bez insulina, glukoza ne može da se prenese do ćelija, što uslovljava njen porast u krvi. Dijabetes je stanje kada je vrednost šećera u krvi našte srca veća od 7,0 mmol mereno dva dana, uz ostale tipične simptome.
Faktori rizika– Gojazne osobe (koje imaju bar 10 odsto viška telesne težine), stariji od 45 godina (bez obzira na pol), oni koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu (braća, sestre ili roditelji su oboleli ili imaju neki poremećaj u toleranciji glikoze), ljudi s poremećajem masnoće u krvi (naročito povišene vrednosti triglicerida), kao i svi sa povišenim krvnim pritiskom – trebalo bi da proveravaju vrednost šećera u krvi na godinu dana ukoliko imaju makar jedan od navedenih faktora, a ako imaju više udruženih faktora rizika, onda je potrebno da analizu rade i češće, na svakih šest meseci – navodi naša sagovornica.Nije uvek reč o dijabetesu– Ne znači da je svaka povećana vrednost šećera u krvi dijabetes! Povišena glikemija može da se javi u određenim stanjima: na primer, nakon stresa, posle velike količine hrane, nekih lekova… Sve to može da izazove povećanje šećera u krvi, ali je kratkotrajno i prolaznog je karaktera. Međutim, bez obzira na trenutni uzrok, ne smete se opustiti, već se obavezno javite lekaru. On će sprovesti utvrđenu proceduru, na osnovu koje će zaključiti da li i gde postoji poremećaj u toleranciji glukoze. Prevencija se bazira na otklanjanju faktora rizika. Jedini faktori na koje ne možemo da utičemo jesu genetika i stres, a sve ostalo je u našim rukama – ističe dr Živojinović.Ne shvatajte je olako– Kako je reč o bolesti koja ne boli, mnogi je olako shvataju. Sve što vam se dešava jeste da ste stalno žedni, da mršavite, a nekad imate napade gladi… Međutim, šećerna bolest je teška pre svega zbog mogućih komplikacija, kako hroničnih tako i akutnih. Postoje hronične prateće mikrovaskularne i makrovaskularne komplikacije. Šta to znači? Ako su pogođeni mali krvni sudovi, onda najčešće stradaju oči (dijabetesna retinopatija), periferni nervni završeci na nogama (dijabetesna neuropatija) kao i mali krvni sudovi koji ishranjuju bubrege (dijabetesna nefropatija). Što se tiče velikih krvnih sudova, dolazi do povećanog krvnog pritiska, srčanih bolesti, povećava se mogućnost moždanog udara i, ono što je najveći problem, koji u svakom pogledu mnogo košta ne samo pacijenta već i državu – takozvano dijabetesno stopalo. Ove hronične komplikacije mogu pogoditi svakog pacijenta koji svoju bolest ne drži pod kontrolom, što znači da se ne pridržava pravila lečenja, ne vrši redovnu samokontrolu i zanemaruje edukaciju – kaže dr Dragana Živojinović.Ovo ne smete da prekršite!Prvo treba preduprediti faktore rizika, a ako do šećerne bolesti dođe, moraju da se poštuju sledeća pravila: odgovarajuća ishrana, dozirana fizička aktivnost, redovno uzimanje lekova, redovna kontrola i konsultacije s lekarom, redovna samokontrola i stalna edukacija.
U lečenje šećerne bolesti uključen je čitav tim lekara koji se nalaze na jednom mestu. U Vrnjačkoj banji (pored navedenih pravila koja dijabetičari treba uvek da poštuju) postoji i dodatni faktor u terapiji, a to je upotreba mineralne vode – u vidu kura pijenja i kupki. Kažu da će vam šećerna bolest biti zahvalna ako poštujete njena pravila. Nikada nemojte očekivati da će ona poštovati vas; u ovom slučaju vi morate da poštujete nju i njena pravila!Simptomi šećerne bolestiKada je dijabetes na pragu, od njega se ne može pobeći!Ako se jave simptomi kao što su: sušenje usta, žeđ, češće i obilnije mokrenje i pojačan apetit, a kod mladih ljudi i gubitak telesne težine i pojava neke infekcije, obavezan je odlazak lekaru. Pravo na program edukacije svake četiri godineNa osnovu određenih kriterijuma RZZO odobrava boravak u Specijalnoj bolnici „Merkur” u Vrnjačkoj banji i učešće u Programu produžene rehabilitacije odnosno edukacije. Svaki pacijent koji je na insulinskoj terapiji, a stariji je od 18 godina, jednom u četiri godine ima pravo na desetodnevni boravak, koji uključuje i program edukacije.
Procedura je sledeća: Od svog lekara opšte prakse pacijent uzima uput za stacionarnu produženu rehabilitaciju, kao i dokumentaciju (zdravstveni karton ili specijalistički nalaz), iz kojeg se može videti da je na insulinskoj terapiji.Sa uputom svog lekara, dokumentacijom o insulinskoj terapiji i overenom zdravstvenom knjižicom, javlja se lekarskoj komisiji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja daje mišljenje o potrebi upućivanja na produženu rehabilitaciju.Čim dobije overeno mišljenje lekarske komisije, pacijent samo treba da kontaktira sa Specijalnom bolnicom „Merkur” i zakaže termin boravka.Zdrava ishrana – zdrav šećer!Za obolele od dijabetesa izuzetno je važno da se hrane zdravo, ali i redovno. Zdrava ishrana znači da je raznovrsna, ukusna, prilagođena podneblju i navikama, sezoni, profesiji kojom se bavite. Uz to, potrebna je adekvatna ustaljenost u uzimanju obroka. Glavni cilj zdrave ishrane osoba koje boluju od šećerne bolesti jeste stalna i stabilna korekcija metaboličkog poremećaja ugljenih hidrata i masti, čime se „čuva” osetljivost na insulin.Kolači za dijabetičareKo kaže da morate da se odreknete slatkiša? Važno je da svoju bolest dobro poznajete, i da imate meru u svemu. Tada i vi možete da uživate u slatkim zalogajima!Tekst Vesna Stanimirović
Posne rafaelo kuglicePotrebno (za oko 65 komada):- 250 g biljnog margarina- 280 g kokosovog brašna- 250 g zaslađivača - 200 g sojinog mleka u prahu- 50 g badema- 1 dl vodePripremaPomešajte margarin, 200 g kokosovog brašna, zaslađivač, sojino mleko u prahu i vodu. Kuvajte na pari uz mućenje desetak minuta. Kada se smesa ohladi, napravite kuglice i u svaku utisnite po jedan badem, koji može da bude svež ili blago prepečen u tiganju bez masnoće. Kuglice uvaljajte u preostalo kokosovo brašno, stavite u papirne korpice i ostaviti na hladnom da se stegnu.
Dijet čizkejk s malinamaPotrebno:- 200 g keksa „tako dijet” (dijabetski keks bez šećera)- 80 g putera- 1,5 dl jogurta- 300 g krem-sira (bez mlečne masti) - 200 g slatke pavlake- 180 g malina (smrznutih)- 1,5 kesica želatina- tečni zaslađivačPripremaKeks usitnite tako da ostanu komadići (ne meljite ga). Prelijte ga istopljenim puterom i izmešajte. Od te smese napraviti koru u kalupu za tortu sa obručem, prečnika 22 cm i stavite u frižider da se stegne. Želatin rastvorite u vodi (prema uputstvu na kesici), ostaviti da nabubri, a zatim ga otopite na tihoj vatri. Umutite slatku pavlaku, pa prema ukusu zasladite tečnim zaslađivačem. U drugoj posudi umutite krem-sir, dodajte jogurt i želatin. Promešajte i sjedinite sa slatkom pavlakom. Smesu podelite na dva dela: u jednu polovinu dodajte maline (odmrznute i oceđene), pa izmešajte mikserom da ostanu komadići. Na koru prvo sipajte polovinu smese s malinama, a zatim belu polovinu. Stavite u frižider na 4-5 sati.
