Ništa nije ukazivalo na to da se miom razbaškario u njenom telu. Nije odavao nikakve znake prisustva, a rastao je na zadnjem zidu materice, spolja. Jelena M. (43) iz Beograda bila je naizgled zdrava žena sve do septembra prošle godine.– Mesečno krvarenje prvo se produžilo, pa prestalo, zatim ponovo počelo. To mi je bilo vrlo čudno te sam nakon nekoliko dana otišla kod ginekologa. Običnim pregledom, bez ultrazvuka, doktorka mi je rekla da mi je materica uvećana i da ima veliki izraštaj, najverovatnije miom – priča Jelena.Ona je imala miom i deset godina ranije, ali je bio manji, pa ga je lekar pratio prilikom redovnih pregleda. Uspela je i da zatrudni i on joj nije ometao trudnoću, a uklonjen je kada se porodila carskim rezom. – Pošto sam se s jednim miomom već izborila, nisam se mnogo brinula. Tešila sam se da će se i ovo lako rešiti i da je bar sve ostalo zdravo. Kupila sam biljne kapi koje su pomogle da mi se menstrualno krvarenje normalizuje dok ne odem na zakazan pregled ultrazvukom nekoliko nedelja kasnije. Kada je konačno došao taj dan, na pregledu se videlo da mi je miom veći od cele materice. Za svaki slučaj, poslali su me na kliniku. Zakazala sam i taj pregled, uz mnogo čekanja i neljubaznog ophođenja medicinskog osoblja. Ponovo sam, po ko zna koji put, pomislila: ne dao ti bog da se u ovoj zemlji razboliš – iskrena je naša sagovornica.Šta će vam materica i jajnici?Dok je čekala još dve nedelje do zakazanog pregleda, Jelena je svakodnevno pretraživala internet u potrazi za iskustvima žena koje su imale sličan problem.– Dijagnoza nije bila strašna - miom je veliki, to sam već znala. Strašan je bio način lečenja. Pitali su me koliko imam godina, da li sam rađala. Na moj odgovor da imam sina, dva lekara su očas posla zaključila da je jedino rešenje histerektomija, tj. uklanjanje materice. A kao da to nije dovoljno, i uklanjanje jajnika, za svaki slučaj. Šta će vam, pitali su me. Bilo mi je muka da im odgovorim, a u sebi sam rekla da su mi potrebni da ne bih glavačke uletela u menopauzu; da bi me hormoni još jedno vreme štitili od problema koji stignu žene u godinama – priseća se Jelena.Kada je čula loše vesti, Jelena je kući došla zabrinuta. Operacija je bila neizbežna, a u njenoj glavi sudarale su se crne misli i strahovi. Kako da kaže roditeljima, šta će biti s njenim detetom?– Tražeći po internetu, saznala sam da postoji terapija specijalnim talasima koji sprže miom, kao i procedura blokiranja krvnih sudova koji ga hrane. Međutim, to u našoj zemlji još nije dostupno, a i pitanje je da li bi imalo efekta za ovo veliko čudovište koje raslo u mojoj utrobi – objašnjava naša sagovornica.Tri mogućnostiSuprug i ona nisu odustajali i na sve načine su pokušavali da nađu neko drugo rešenje, koje neće podrazumevati uklanjanje materice i jajnika. – Uspeli smo da pronađemo lekara koji je bio voljan da ponovo razmotrio moj slučaj. Nakon pregleda, detaljno mi je objasnio koje sve opcije imam. Saznala sam da je uklanjanje materice i jajnika najčešće ali ne i jedino moguće rešenje. Drugi metod je uklanjanje materice, uz ostavljanje jajnika, ukoliko su potpuno zdravi. Treća mogućnost je smanjenje mioma lekovima i nakon toga njegovo hirurško uklanjanje, uz očuvanje svih zdravih reproduktivnih organa. Bila sam neizmerno srećna što ipak postoji drugi način – priseća se Jelena.Lekar joj je rekao da prvo dobro razmisli i tek onda sama odluči šta želi. Izbor je bio na njoj.– Lekovi su bili skupi i jaki, daleko od blage biljne terapije koju bih ja radije odabrala, ali ako je to jedini način, pristajem! Odlučila sam da lekovima smanjim miom koliko god je to moguće, ne bi li operacija bila što lakša. Lekar me je upozorio na mogućnost da lekovi ne smanje miom u dovoljnoj meri i da će tek kada me bude otvorio, hirurg znati da li će ukloniti samo njega ili i sve ostalo. Klimnula sam glavom, spremna na sve, i upitala da li će moći da mi zakrpe rupu od mioma na zidu materice. Doktor se najsmejao i rekao da će mi „zakrpiti” sve što bude mogao i ja sam u tom trenutku odabrala svog hirurga. Imala sam u njega bezgranično poverenje – ističe Jelena.Tromesečna terapija je uspelaKupila je tri kutije uvoznog leka, svaku za 28 dana terapije, i počela da ga pije. Preostalo joj je samo da čeka i da se nada da će se za tri meseca miom dovoljno smanjiti. – Nije bilo nikakvih bitnih sporednih efekata, mogla sam da radim, da vozim, nije mi se vrtelo u glavi, ništa od onoga što je pisalo u uputstvu. Najveći teret je bio psihološki, strpnja da li će lek delovati ili je sve uzaludno. Na kontroli tri meseca kasnije lekar je utvrdio da se miom smanjio i da se odvojio od zida materice, tako da mu je lakše prići, i odmah zakazao operaciju. Kada sam se probudila iz anestezije, po izrazu lica medicinskih sestara znala sam da je sve prošlo kako treba. Hirurg mi je rekao da je bilo komplikovano ali da je sve „zakrpljeno” kao što smo se dogovorili. Mojoj sreći nije bilo kraja – priča ova hrabra žena.Od operacije je prošlo više od pola godine. Jelena se vratila svakodnevnim obavezama i radostima koje deli s porodicom. Na operaciju i sve muke kroz koje je prošla podseća je samo tanak ožiljak u donjem delu stomaka. – Nema veze za ožiljak, bitno je da sam zdrava – srećno zaključuje Jelena.
Tekst: Vanja Ostojić
