JEZIVA ISPOVEST NARKOMANKE SANDRE: Sa 17 sam ubrizgala heroin, u 23. sam saznala da imam HIV, ali...

Mnogo puta se pokazalo da nesreća ne dolazi sama. Nakon smrti majke koja je bolovala od leukemije, dvanaestogodišnja Sandra Mančić iz Niša ostala je sa ocem. Ona je bila buntovna, željna svega novog, otac suviše popustiljiv i blag, a ulice i parkovi puni dilera i narkomana. Sasvim dovoljno za jedan mladi život, željan dokazivanja u starijem društvu. Prvi put je sebi ubrizgala heroin u 17. godini nekoliko meseci kasnije „zaradila” toksično oštećenje jetre, a zatim i hepatitis C.– Naivno i u neznanju, nekako sam imala plan da se provodim i sve probam dok sam mlada, a kasnije ću uredno završavati školu, fakultet, udati se… Međutim, to baš ne ide tako. Umesto mene, heroin je preuzeo kontrolu nad mojim životom. Posle saznanja da imam hepatitis C, svake godine sam radila test na HIV, koji je uvek bio negativan. U to vreme HIV je za mene i ljude u mom okruženju bila neka bolest iz američkih filmova, koja meni ne može da se desi. Međutim, u 23. godini saznala sam i da sam HIV pozitivna – počinje svoju priču Sandra, sada 38-godišnja žena.Doživotna borbaMada ne zna tačno kako se zarazila, naša sagovornica priča kako je delila igle i špriceve s prijateljima, a bila je i u vezi sa zaraženim momkom. – U mom stanu, od posledica heroina, preminuo je moj drug, a ja sam završila u pritvoru u leto 2000. godine. Tamo sam imala desetak dana visoku temperaturu, pa je zatvorski lekar predložio da mi se, pored ostalih analiza, uradi i test na HIV. Međutim, za vreme boravka u pritvoru nisam dobila rezultate niti me je ko pozvao da mi ih saopšti. Osuđena sam na godinu dana zatvora i puštena da kod kuće čekam poziv za izdržavanje kazne. Pošto je bio upućen u moje zdravstveno stanje, advokat mi je preporučio da se javim u Institut za javno zdravlje u Nišu. Lekar mi je samo rekao da treba da razgovaramo i ja sam znala da se radi o najgorem – iskrena je naša sagovornica.Dugo i neizvesno lečenjeUputili su je na lečenje u Beograd, u Kliniku za infektivne i tropske bolesti, jedini medicinski centar koji je u to vreme zbrinjavao obolele od HIV-a.– Na klinici sam ostala dvadeset dana i tek tada videla i druge bolesnike, koji godinama žive sa HIV-om. Tada sam počela da verujem u borbu i shvatila da smrt ne mora biti jedini ishod. U mom slučaju smenjuju se periodi malaksalosti i nemoći, koji traju dva ili sedam dana i nikada ne znam kada će se desiti. Moja terapija podrazumeva dve tablete ujutru i tri tablete uveče i besplatna je. Problem je što u Srbiji nema lekova novije generacije, a organizam se posle izvesnog vremena zasiti svih kombinacija lekova koje mi lekar prepiše, to jest razvije rezistentnost. Za sada postoje četiri nova leka, ali za svega šest odsto obolelih kojima su potrebni. Ali, s obzorom na to da je zemlja siromašna, zadovoljna sam i ovim što imam – ističe Sandra.Osuda i strah okolineDok mnogi kriju svoju bolest u strahu od osude i diskriminacije, Sandra je uvek otvoreno pričala o svemu.– Rekla sam svima od čega bolujem. Ko god da me je pitao kako sam, odgovorila bih da ne znam jer sam saznala da imam HIV. Reakcije ljudi su bile različite, od pitanja da li se šalim, do potpune neverice. Sada kada se toga setim, nisam znala da ću na taj način ljude dovesti u nezgodnu situaciju – da ne znaju kako da reaguju. Pojedinci koji su mu do tada bili prijatelji počeli su da me izbegavaju, valjda su mislili da će se ružno pričati o njima ako im dođem u kuću. Danas na sve to gledam sa osmehom jer razumem ljude i njihov strah od nepoznatog. Moj današnji partner je zdrav i ja imam njegovu potpunu podršku, dok za rodbinu to ne mogu da kažem. HIV je bio moje obeležje, ali i moj najveći saveznik u borbi protiv heroina. Četiri godine posle saznanja da sam obolela bila sam uključena u program lečenja zavisnosti, a svoje iskustvo sam podelila i sa studentima medicine. Već 11 godina živim bez potrebe za heroinom, što je uspeh, jer narkomanija je strašna bolest, meni gora i od HIV-a. Moja najveća greška u životu upravo je to što sam počela da uzimam heroin – uverena je Sandra Mančić.Tekst: Vanja Ostojić

Kurir