Dete uči od malih nogu, ali kada stignu školske obaveze, roditelji često priskaču u pomoć ili čak rade domaće zadatke. Važno je još od prvog školskog zvona usmeravati dete da formira dobre radne navike da bi na vreme završilo obaveze i kasnije bilo slobodno za igru i druženje.
Faktori koji utiču na uspešnost učenja su: fiziološki (odmornost, pol, uzrast, struktura nervnog sistema), fizički (uslovi u kojima dete uči, temperatura i vlažnost vazduha, doba dana, mesto), materijal koji je pred detetom (obim, vrsta, koliko mu je poznat od ranije), psihološki činioci (motivacija, aktivnost pri učenju) i tehnika učenja. Za početak, važna je koncentracijaKako ćete pomoći formiranju koncentracije?Ono što počne, treba da završi Deca često lako izgube interesovanje, pa ne završe nešto što su započela, bilo da je to slagalica ili pisanje domaćeg zadatka bilo treniranje nekog sporta kad postane zahtevniji i naporniji. Zato je važno da od početka uvedete naviku da se započeto i završi. Počnite od igre. Ako je vreme ručku, nemojte reći detetu da odmah dođe, već da je ručak za deset minuta i da do tada završi ono što je započeo. Disciplina Koncentracija svima varira u toku dana, pa je tako i kod dece. Najbolja je između 11 i 12 i 17 i 18 sati. Poželjno je da, ako je to moguće zbog menjanja smena, naviknete dete da uči u to vreme. A ritam njegovog dana, gde spada i vreme odlaska u krevet i obedovanja, pomoći će mu da se disciplinuje i svoje obaveze završava na vreme.Uslovi za rad Ugasite TV i sve drugo što može odvlačiti detetovu pažnju dok radi. U suprotnom, njegova memorija će biti podeljena da bi istovremeno pratilo oba sadržaja: ono što uči i ono što je na TV programu. Idealno bi bilo da ima svoju sobu i sto za kojim će na miru učiti, bez prekidanja i ometanja.
Dobre navike već kod prvakaVeć od prvog razreda utičite na dete da pažljivo prati čas, jer je slušanje takođe važan deo učenja. Naime, to je uslov za formiranje koncentracije koja će detetu biti potrebna za celokupno buduće školovanje. Što je dete koncentrisanije na času, to će veći deo njegovog učenja kod kuće biti samo ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i gradi. U zavisnosti od uzrasta deteta, možete je razvijati igrama poput slagalice, pravljenja različitih oblika od gline ili plastelina, bojenja i drugim aktivnostima koje zahtevaju pažnju.Najpre rad Kada ste uporni u pokušajima da uspostavite osećaj obaveze kod deteta i ono konačno uvidi da nećete odustati od svojih zahteva, počeće da menja ponašanje. Ovaj proces ubrzaćete ukoliko uložite dovoljno vremena da mu objasnite zašto na nečemu insistirate i obrazložite svoje zahteve. Podrazumeva se da vam neće biti lako da gledate svoje dete kako se opire i gunđa jer ga terate da uči, ali pokušajte da ne razmišljate o njegovim emocijama, već pažnju usmerite na njegovu budućnost.Lični primer Pokažite na ličnom primeru koliko ste efikasniji, brži i odmorniji kada prvo završite svoje obaveze, a onda se prepustite uživanju u slobodnom vremenu. Kada dete shvati da mu je ponekad dovoljno samo pola sata da bude spremno za sutrašnji školski dan, biće mnogo raspoloženije da u trenutku kada počne da radi zaista „uključi“ svoju koncentraciju na maksimum. Na vašem primeru naučiće da po povratku iz škole treba da najpre završi svoje obaveze (opere, ruke, ruča, odmori se, završi zadatke za sutra), jer će zatim imati slobodno vreme za igru.
Učenje je detetov prioritet Od početka uspostavite običaj da ne učite zajedno s detetom. Vi možete da ga preslišate, pregledate domaće zadatke i slično, ali ne i da učite zajedno ili čak umesto njega (na primer, da čitate lektiru pa mu prepričavate). S druge strane, nemojte ni požurivati dete, sedeti pored njega ili ga stalno prekidati u radu pitanjem dokle je stiglo. Tako ga samo dekoncentrišete. Iako je u početku sporo, važno je da samostalno stekne iskustvo da od njega zavisi kako će provesti svoje vreme, da li u višesatnom učenju ili u kombinaciji učenja i zabave.Zaboravite na izjave tipa: zagrej stolicu, tvoje je samo da učiš, ni meni niko nije pomagao u tvojim godinama, nastavnica je uvek u pravu... Na taj način vi mu pokazujete da ga ne razumete i da mu niste podrška, već neko ko s pozicije roditeljskog autoriteta zahteva nešto što ono možda i ne može da pruži.
Pripremila Vanja Ostojić(izvor: yumama.com)
