Francuz se žalio na bol u nozi, rekao je da je i kao dete imao sličan problem zbog pogrešnog toka cerebrospinalne tečnosti koja je prelivala moždane komore što je uzrokovalo osećaj bola. Doktori su posle detaljnog skeniranja došli do zapanjujućeg otkrića - moždane komore su toliko bile natečene da su praktično zamenile čitav mozak, ostavivši samo tanki sloj kortikalnih neurona.
Ipak, nekim čudom, on je normalno živeo u blaženom neznanju, u srećnom braku sa dvoje dece, nesvestan da u mozgu ima ogromnu prazninu. Sposobnost da normalno funkcioniše bez toliko ključnih moždanih regija dovela je u pitanje skoro sve poznate i opšte prihvaćene teorije o mehanizmima nervnog sistema.
Na primer do ovog primera se smatralo da je deo mozga poznat kao talamus, koji prenosi signale do cerebralnog korteksa nezamenljiv, te da se bez njega ne može razmišljati. Za ovo mišljenje je bilo mnogo dokaza jer je mnogo primera da oštećenje talamusa dovodi do trajne kome kod pacijenata.
Pa ipak, pred njima je stajao zdrav i prav čovek čiji se mozak suprotstavljao svim uspostavljenim pravilima. Iz ovog primera izrodilo se mnogo teorija da moždana anatomija nije ključna za svest, ali je gotovo svaka slabo argumentovana. Zaključak koji se nameće jeste da je moderna neurologija samo zagrebala znanja za koja se ranije mislilo da su apsolutna, te da čovečanstvu ostaje još mnogo da uči.
(Ifl science)
