Odgovor na pitanje koje su najopasnije droge bi se mogao razlikovati od osobe do osobe, kao i ugla gledanja različitih istraživača, pa tako štetnost droga može da se razmatra u kontekstu koliko zavisnosti stvara, na koji način aktivira dopaminski sistem u mozgu, kakve simptome izaziva i sl.
Godine 2007, britanski psihijatar i neuoropsihofarmakolog David Nat i njegove kolege su napravili listu od najopasnijih pet supstanci koji najlakše izazivaju ovisnost.
Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore u mozgu i remete njegov normalan rad. Dopamin je neurotransmiter, hemijska supstanca u mozgu odgovorna za osećaj zadovoljstva, budući da on ima ključnu ulogu u kognitivnim performansima, motivaciji, zadovoljstvu, seksualnom nagonu, budnosti i kretanju. Osobe koje imaju niske nivoe dopamina vrlo često imaju simptome poput depresije, hroničnog umora i osećaja poraza i beznađa.
1. HeroinNat i njegov tim su heroin stavili na vrh liste supstanci koje izazivaju najveću zavisnost. Heroin je opijat koji uzrokuje da se dopamin poveća za čak 200 odsto. Heroin upravo zbog toga može biti smrtonosan jer je doza koja dovodi do smrti samo pet puta veća od one koja je potrebna da bi narkoman osetio dejstvo ove supstance.Tržište ilegalnih opijata, uključujući heroin, 2009. godine je procenjeno na 68 milijardi dolara.
2. KokainKokain takođe direktno remeti normalne veze među neuronima u mozgu, na način da aktivira prekomerni rad centra za nagrađivanje i zadovoljstvo. U eksperimentima sprovedenim na životinjama pokazalo se kako kokain uzrokuje povećanje nivoa dopamina u mozgu do čak tri puta od normalne količine. Procenjuje se da između 12 i 20 miliona ljudi širom svijeta uzima kokain, a vrednost tržišta je 2009. godine iznosila oko 75 milijardi dolara.Procenjuje se kako će oko 21 odsto ljudi koji probaju kokain u jednom periodu svog života zavisno o ovoj drogi. Kokain je sličan i drugim stimulansima kao što je metamfetamin.
3. NikotinKad je u pitanju ovisnost o duvanu, nikotin je zapravo najmanje adiktivan sastojak duvana i cigareta. Prilikom pušenja, nikotin se brzo apsorbuje u pluća i dolazi do mozga. Više od dve trećine Amerikanaca koji su probali cigarete će postati zavisni od njih u jednom periodu svog života. Svetska zdravstvena organizacija je 2002. godine procenila kako u svetu živi više od 1 milijarde pušača, te kako će duvan do 2030. godine ubiti više od osam miliona ljudi širom sveta. I cigarete utiču na nivo dopamina u mozgu, povećavajući ga za 25-40 odsto.
4. BarbituratiBarbiturati su grupa lekova koja se koriste za smirenje i otklanjanje anksioznosti na način da utiču na određene centre u mozgu smanjujući njihovu aktivnost.Barbiturati imaju širok spektar delovanja, od blagog uspavljivanja do anestezije. U manjim dozama dovode do euforije, ali veće doze mogu biti smrtonosne jer mogu dovesti do anestezije i zaustaviti disanje.Mnogi barbiturate smatraju "legalnim" drogama koje se mogu kupiti na recept.
5. AlkoholI alkohol utiče na nivo dopamina u mozgu, povećavajući je od 40 do 360 odsto.Svetska zdravstvena organizacija je 2002. godine procenila kako dve milijarde ljudi pije alkohol, a više od tri miliona osoba preminulo je u 2012. godini od posledica alkohola.
(Klix)
