Dojite svoju bebicu i ona lepo napreduje. Ali, oko četvrtog meseca primetili ste da je gladna i posle podoja i u nedoumici ste da li da je dohranjujete formulom ili da počnete lagano da joj uvodite čvrstu hranu. Opet, već i vrapci znaju da je do šestog meseca majčino mleko najpreporučljivija hrana...Dr Kurir je istražio šta o tome kažu najnovija svetska istraživanja.U prvim mesecima nutritivne potrebe deteta su ograničene isključivo na majčino mleko ili adaptiranu formulu i vodu. Bebin sistem za varenje je još nezreo i bubrezi nisu spremni za drugačiju vrstu hrane, koja bi mogla da izazove više štete nego koristi, kao što je alergija. Ona se najčešće manifestuje naduvenošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, osipom po koži... Međutim, u uzrastu od četiri do šest meseci, zbog povećanih zahteva za kalorijama, vitaminima i mikroelementima kao što su gvožđe, cink i drugi, majčino mleko i adaptirana mlečna formula više ne zadovoljavaju potrebe odojčadi. Od četvrtog meseca mišićni sistem i sistem za varenje razvijeni su toliko da beba može da žvaće i guta čvrstu hranu.Sa čim da početi?Pedijatri preporučuju žitarice kao idealan obrok u prelasku na čvrstu hranu. U početku se detetu daju instant pahuljice posebno spremljene za bebe. Počinje se s jednom vrstom žitarica, pirinčem ili kukuruzom, i to tako što se jedna ista vrsta daje četiri-pet dana. Kašica se u početku pravi veoma žitko, malo gušće od mleka, a kasnije može i gušće.
Povrće i voćePasirano povrće se obično daje nakon što je beba prihvatila žitarice. Prednost uvođenja povrća pre voća je u tome što beba ne očekuje da hrana mora da ima sladak ukus. Bebi prvo dajte povrće blagog ukusa, kao što su krompir i šargarepa, a zatim bundevu, grašak, cveklu i tikvice. Ukoliko počinjete s voćem, jasno je da ćete bebi prvo ponuditi ono kod kojeg postoje najmanje šanse da izazove alergiju, dakle pre s jabukom nego s jagodom, na primer. I povrće i voće prvo skuvajte na pari, bez dodavanja šećera ili soli, i naravno, dobro ga ispasirajte.
Meso
Meso se u bebinoj ishrani preporučuje još od prvih kašica, pre svega jer je važan izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, koji su u prvoj godini bebi neophodni za pravilan rast i razvoj. Belo meso, kao što su piletina, ćuretina, zečetina bez kožice, sadrži manje zasićenih masti u odnosu na crveno - juneće, teleće, konjsko i svinjsko. Ove masti štete organizmu ukoliko se unose u preteranim količinama, a osim toga, belo meso je lakše za varenje i žvakanje.
Međutim, crveno meso ima više gvožđa. Pravila kod uvođenja mesa su ista kao i kod voća i povrća. Svaka 2-3 dana možete detetu dati novu vrstu, pomešanu s kašicom. Naravno, u početku je to obareno i ispasirano meso u polutečnoj kašici, a oko godinu dana, kad beba može da žvaće, možete polako preći na seckano i pečeno meso.
Marija Argakijev
