Koji lekovi iz našeg tela kradu važne minerale i vitamine i kako ih možemo nadoknaditi, za Dr Kurir govori doc. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Ako nam nedostaje samo jedna hranljiva materija, možemo osetiti niz reakcija u organizmu, a što duže uzimamo određeni lek, one mogu biti izraženije. Nedostatak vitamina i minerala se ne mora pojaviti samo onda kada se određeni lek koristi, već i mnogo kasnije.
Najčešće grupe lekova koje utiču na nivo pojedinih vitamina i minerala, ali i na njihovu iskoristljivost iz hrane jesu: statini (lekovi za povišen loš holesterol), antibiotici, analgetici (lekovi protiv bolova), lekovi za povišen krvni pritisak i diuretici, kao i lekovi za terapiju šećerne bolesti.
Statini
Korišćenjem ovih lekova blokira se sposobnost organizma da sintetiše u dovoljnoj količini koenzim Q10, koji je moćan antioksidans i koji je značajan za metabolizam i proizvodnju energije u mišićima. Osim toga, holesterol je takođe važan u sintezi vitamina D, koji obezbeđuje čvrstinu koštano-zglobnog sistema. Nedostatak ovih materija može da dovede do pojave zamora, grčeva u nogama i mišićima i čestih upala.
Kako to sprečiti: 50 do 200 miligrama CoQ10 jednom do dva puta dnevno, kao i 50 do 100 mikrograma vitamina D na dan.
Antibiotici
Oni ubijaju loše bakterije, ali i one dobre koje proizvode vitamine B kompleksa, neophodne našem organizmu. Vitamini grupe B ključni su u održavanju tonusa mišića, zdravlja srca i kostiju, kao i nervnog sistema, a deficit ovih vitamina vezuje se za bolesti srca, poremećaj rada štitaste žlezde i gubitak koštane mase.
Kako to sprečiti: vitamini B kompleksa, vitamin B7 (biotin), 1000 mcg do 5.000 mcg dnevno i primena probiotskih preparata.
Lekovi protiv bolova
Analgetici poput ibuprofena i aspirina deluju tako što blokiraju stvaranje prostaglandina, supstanci koje su okidač za pojavu upale, bola i visoke temperature. Međutim, prostaglandini takođe štite sluzokožu želuca od delovanja kiseline, pa se tokom njihove primene mogu povećati rizici od dobijanja čira na želucu, krvarenja i gubitka gvožđa. Osim toga, lekovi protiv bolova smanjuju aktivnosti folne kiseline i mogu povećati rizik od razvoja anemije.
Kako to sprečiti: 400 do 800 mcg folne kiseline na dan, 20 do 30 mg gvožđa na dan u periodu do tri meseca.
Lekovi za povišen krvni pritisak
Visok krvni pritisak se može regulisati primenom ACE inhibitora, lekova koji se istovremeno vezuju za cink u organizmu, što može uticati na zdravlje kože i kose, ali i usporeno zarastanje rana.
Kako sprečiti: tablete cinka, 15 do 25 mg dnevno.
Diuretici
Često se koriste u lečenju hipertenzije, nepravilnog rada srca i otoka, povećavajući količinu urina koji proizvode bubrezi. Na taj način iz tela izbacuju vitamin C i smanjuju njegov nivo, te može doći do pada imuniteta, sporijeg zarastanja rana i grčevi u nogama.
Kako to sprečiti: vitamin C 300 do 2.000 mg na dan (podeljen u tri doze), 600 mg kalcijuma na dan.
Lekovi protiv dijabetesa
Ovi lekovi primarno smanjuju nivo glukoze koju proizvodi jetra, ali mogu dovesti i do smanjenja nivoa hemoglobina i vitamina B12 u organizmu, odnosno do razvoja anemije, zamora i nepravilnog rada srca.
Kako to sprečiti: 50 do 200 mg CoQ10 na dan, 500 mcg vitamina B12 na dan.
Vesna Stanimirović
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir TV: Sledeće godine novi pravilnik o zdravstvenim uslugama
