"Otpornost na antibiotike je sve veća, a brzo nam ponestaju mogućnosti lečenja", rekla je predstavnica WHO zadužena za inovacije Mari Pol Kijeni.
Farmaceutske kompanije ne žele da istraže nove antibiotike zbog rizika da bi mogući novi lek ubrzo mogao da postane neefikasan.
"Ako to prepustimo samo tržištu, novi antibiotici koji su nam hitno potrebni neće biti razvijeni na vreme", upozorila je.
POZNATI HIRURG IZAZVAO HAOS U SVETU: Sve što znate o bolesti srca je LAŽ, evo šta da uradite!
WHO je poručio da vlade moraju da podstiču javne institucije i tvrtke da razvijaju nove antibiotike.
Tri najopasnije bakterije su Acinetbocater, Pseudomonas i razne vrste Enterobacteriaceae, među kojima E. coli.Ostale bakterije na popisu sve su otpornije na lekove. U tu kategoriju spadaju polno prenosiva gonoreja, trovanje hranom uzrokovano salmonelom te dizenterija uzrokovana shigellom.
Ovo su tih 12 bakterija:
Prioritet 1 - kritično: Acinetobacter baumanniiPseudomonas aeruginosaEnterobacteriaceae
Prioritet 2 - visoko: Enterococcus faeciumStaphylococcus aureusHelicobacter pyloriCampylobacter spp.SalmonellaeNeisseria gonorrhoeae
Prioritet 3 - srednje:Streptococcus pneumoniaeHaemophilus influenzaeShigella spp.
WHO je podelio popis u 3 kategorije, a označavaju hitnost za antibioticima koji leče ove bakterije. Najopasnije su Acinetobacter, Pseudomonas i različite vrste Enterobacteriaceae koje mogu prouzročiti smrtonosne infecije poput upale pluća i sepse.
Zbog sve manje efikasnosti antibotika stručnjaci se boje da bakterije uskoro neće uopše moći da se leče, ali i da će zbog superbakterija karcinomi postati neizlečivi.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
OTKRIVAMO: Kako da sprečite nastanak alergija?
Daily MaiI
