Povišen holesterol najčešće ne prate nikakvi simptomi, pa se zbog toga uglavnom otkriva ili na redovnom sistematskom pregledu ili, što je opasnije, tek posle otkrivanja nekog od kardiovaskularnih problema.
Na povišen nivo lošeg holesterola utiču genetika, način ishrane, gojaznost, slaba fizička aktivnost i drugi faktori. Istovremeno, može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja: dijabetesa, hipotireoidizma, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega i sličnih.
Zato je veoma važno odlaziti na redovne kontrole kako bi se problem na vreme otkrio.
Posledice nelečenog povišenog holesterola
Ako se ne leči na pravi način, vrednost holesterola se povećava, pa arterije trpe jer se zidovi krvnih sudova zadebljavaju. Usled taloženja masnih naslaga, njihov prečnik se smanjuje, pa se oni čak mogu i potpuno zatvoriti, što dovodi do pojave moždanog ili srčanog udara. Visoke vrednosti holesterola mogu da budu i jedan od brojnih rizika za nastanak ateroskleroze, opterećenja srca, kao i za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.
Simptomi kao što su bol u grudima, zamaranje, malaksalost i drugi obično se javljaju tek ako je plak suzio krvni sud za preko 50 procenata. Međutim, važno je napomenuti da su i manja zakrčenja takođe opasna.
Koji je dobar, a koji je loš
Loš holesterol učestvuje u formiranju plaka, a samim tim suženja u krvnom sudu. On se lepi duž arterijskih zidova i zapuši arteriju, otežavajući protok krvi, pa uzrokuje bol, infarkt ili moždani udar. Koliko nije dobro kada je nivo lošeg (LDL) holesterola povišen, toliko je po organizam loše i kada je nivo dobrog (HDL) holesterola ispod minimuma. Uloga dobrog holesterola je potpuno suprotna, jer on čisti arterije, odnosno odvlači višak štetnog holesterola u jetru i tako ga eliminiše iz krvnih sudova u kojima bi, u suprotnom, doveo do ateroskleroze. Zato se borimo da u organizmu imamo što manje lošeg, a što je moguće više dobrog holesterola.
Kako ga sprečiti
Ako situacija nije alarmantna, smanjenje lošeg holesterola uvek se najpre pokušava pravilnom ishranom. Savetuje se izbegavanje svinjskog mesa i hrane bogate zasićenim mastima koje su odgovorne za pojavu koronarnih bolesti. Preporučuju se riba, piletina i ćuretina bez kožice i obavezno uvođenje fizičke aktivnosti.
Ognjen Amidžić
OTKAD VODIM RAČUNA BOLEST SE POVUKLA
- Svojevremeno sam se poprilično ugojio i dobio sam povećan holesterol i trigliceride. Nakon toga sam smršao, jer mi je zdravlje bilo poprilično narušeno. Od kada sam poveo računa o zdravlju, sve je u redu. Kontrolišem se redovno i to preporučujem svima!
Borite se prirodnim receptima
KVASAC I MED
Jednom mesečno ujutro na prazan stomak popijte mešavinu napravljenu od malog svežeg kvasca, soka jednog limuna i kašičicu meda. Sve sastojke mešajte dok se ne sjedine i popijte.
SOK OD PARADAJZA
Pomešajte 1 dl soka od paradajza, kašiku belog luka u prahu, kašiku iseckanog peršuna i kašiku maslinovog ulja. Konzumirajte ujutro na prazan stomak pet dana.
OVSENA KAŠA S JABUKOM
Ovsena kaša sadrži beta-gluten, materiju koja snižava nivo holesterola u krvi. Jabuke su bogate pektinom, koji blokira apsorpciju holesterola u crevima i doprinosi njegovom izlučivanju iz organizma. U ovsenu kašu dodajte narendanu jabuku zajedno sa korom.
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
