Rebeka Sanders često dobija komplimente zbog svoje super figure, ali ona bi želela da bude malo mišićavija.
Ona je sa 34 godine imala samo 11 procenata masti u organizmu, to je kao kod elitnih sportista, a imala je i zavidne pločice na stomaku.
Poređenja radi, prosečna žena ima 32 procenta telesnih masti. Rebeka je godinama imala povećan apetit, ali nije mogla da se ugoji. To nije rezultat vremena koje je provela u teretani, Rebeka ima ozbiljan metabolički poremećaj koji bi mogao da joj skrati život.
Rebeka je godinama imala povećan apetit, ali nije mogla da se ugoji. To nije rezultat vremena koje je provela u teretani, Rebeka ima ozbiljan metabolički poremećaj koji bi mogao da joj skrati život.
"Ironija je u tome što izgledam fit i mišićavo, a u stvari sam bolesna", kaže Rebeka.
Ona ima naslednu parcijalnu lipodistrofiju (FPLD), stanje koje izaziva abnormalnu distribuciju masnih ćelija.
" Ne mogu da skladištim masne ćelije nigde osim u licu i mišićima oko mojih organa. Ljudi misle da sam srećnik što ne mogu da se ugojim, ali masti koje se talože oko mojih organa mogu da ih oštete", kaže Rebeka.
" Ostale masti se skadište u mišićnim ćelijama, što mi daje mišićav izgled, takođe se talože i u mojoj krvi, što znači da imam visok nivo holesterola i triglicerida, koji mi nagoveštavaju bolesti srca", kaže ona.
FPLD je jedno od nekoliko poznatih stanja lipodistrofije, koje se karakterišu delimičnim ili potpunim gubitkom masnog tkiva. Ovo stanje je retko, a u Velikoj Britaniji od njega boluje svega 100 osoba, odnosno samo toliko slučajeva je zabeleženo. Neki stručnjaci kažu da broj obolelih u svetu može biti i mnogo veći, jer ljudi ovo stanje mešaju sa mršavošću i ne kontrolišu je. Ova bolest češće napada muškarce nego žene.
Neki slučajevi lipodistrofije su uzrokovani greškom u genu odgovornom za izradu proteina koji igraju važnu ulogu u skladištenju masti. Roditelji koji imaju grešku na ovom genu, imaju 50 procenata šansi da ga prenesu svojoj deci. Rebeka i njen brat su ga dobili od oca.
Naučnici veruju da ovo stanje može biti ključ u otkrivanju leka za dijabetes tipa 2, i u otkriću zašto ga neki ljudi uopšte dobijaju.
Oni koji boluju od FPLD-a izgledaju sasvim normalno po rođenju i do puberteta se normalno razvijaju, tek sa ulaskom u pubertet se ovo stanje aktivira. Kako se masti čuvaju u mišićima, to izaziva metaboličke poremećaje, kao što je otpornost na insulin što je prethodnica dijabetesa, a žene zbog ovog stanja mogu razviti i sindrom policističnih jajnika, što uzrokuje hirstuizam.
Još jedan prepoznatljiv sindrom FPLD-a je ogroman apetit, osobe koje ga imaju su uvek gladne i jedu u ogromnim količinama. To se dešava jer masne ćelije po celom telu normalno proizvode hormon leptin koji govori kada je stomak pun. Osobe koje boluju od ovog stanja imaju niske nivoe leptina i mozak ne dobija poruku o tome da je stomak pun.
FPLD je jako redak i procenjuje da je dijagnostifikovan kod manje od 50 procenata mršavih žena i kod manje od 10 procenata mršavih muškaraca koji su učestvovali u istraživanju, kaže profesor Stiven Orajli, direktor laboratorije za metabolička istraživanja Univerziteta u Kombridžu.
Na detaljnijim istraživanjima leka za ovo stanje se intenzivno radi, jer iako je stanje retko, simptomi su maskirani i zapravo niko ne zna koliko pacijenata boluje od njega, a da to ni ne zna. Rebeka je prvi pacijent koji prima injekcije leptida, a nakon 3 meseca joj je trebalo manje insulina, što znači da je lek možda na pomolu.
Kurir.rs, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
