Od ove bolesti u Srbiji boluje između 20.000 i 25.000 ljudi ljudi. Danas u celom svetu Parkinsonovu bolest ima oko dva miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi taj broj mogao da se udvostruči do 2040. godine.
Prvi znaci
Parkinsonova bolest je hronični neurološki poremećaj koji se najčešće javlja između četrdesete i sedamdeste godine. Glavni znaci upozorenja kada treba posumnjati na ovo oboljenje su: tremor (drhtanje) u mirovanju, koje je uglavnom više izraženo na jednoj strani tela, rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata), bradikinezija (usporenje pokreta), kao i poremećaj ravnoteže i zanošenje pri hodu. Pored motornih simptoma, postoje i nemotorni koji uključuju pojavu depresije, bola, poremećaja u pamćenju i problema sa snom. Ova bolest utiče na sve dimenzije života, kako obolelih tako i članova njegove porodice. Uprkos jasnim simptomima, postavljanje dijagnoze često nije jednostavno i čak u četvrtini slučajeva simptomi nisu posledica Parkinsonove bolesti. Statistika pokazuje da nešto češće obolevaju muškarci nego žene, a kod deset odsto obolelih krivac je nasledni faktor.
Rano prepoznavanje je važno
Ne postoji objektivan test za potvrdu dijagnoze Parkinsonove bolesti, već se u tom smislu oslanja na postojanje određene kliničke slike i pozitivnog odgovora na lečenje specifičnim lekovima i redovnim praćenjem neurologa. Često se prvi simptomi, poput tremora i usporenosti u kretanju, zanemare i pripišu se normalnom procesu starenja. Zbog toga je veoma važno razgovarati o ovom problemu i uvideti potrebu pravovremenog uočavanja simptoma zbog kojih treba potražiti lekarsku pomoć, kako bi se što ranije počelo s terapijom i uticalo na bolji kvalitet života obolelog.
Depresija kod obolelih od Parkinsonove bolesti
Kada se postavi dijagnoza ove bolesti, depresija se može primetiti kod 10 odsto bolesnika. Danas se zna da do problema s depresijom kod ovih pacijenata dolazi zbog oštećenja neuroprenosnih sistema. Od simptoma depresije kod bolesnika s Parkinsonovom bolesti uočavaju se nezainteresovanost, apatija, gubitak raspoloženja, problem u donošenju odluka, a aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo više ih ne zanimaju.
Dijagnoza i lečenje
Izuzetno je važno prepoznati simptome depresije što ranije i razdvojiti ih od simptoma Parkinsonove bolesti. Danas dostupnom terapijom znatno se može uticati na tok bolesti i zaustaviti njen dalji napredak.
I oni su je imali
POZNATI OBOLELI OD PARKINSONA
Brojne poznate ličnosti bolovale su od Parkinsonove bolesti, poput svetskih diktatora Adolfa Hitlera i Franciska Franka, američkog predsednika Harija Trumana, kineskog Mao Cetunga i kubanskog Fidela Kastra. Ovu bolest su imali i najpoznatiji svetski bokser Muhamed Ali, američka glumica Ketrin Hepbern, španski slikar Salvador Dali i američki glumac Majkl Džej Foks, kome je Parkinsonova bolest dijagnostikovana već u tridesetim godinama.
Kratak skrining test
KADA POSUMNJATI NA PARKINSONOVU BOLEST
Ako primetite neku od prethodnih promena nejasnog uzroka, konsultujte se s lekarom. Međutim, važno je znati da navedeni simptomi mogu biti i deo nekog drugog poremećaja. Ukoliko odgovorite pozitivno na neka od sledećih pitanja, obratite se lekaru!
Da li usporenije obavljate svakodnevne uobičajene aktivnosti?
Da li se rukopis promenio u smislu pisanja sitnijim slovima nego inače?
Da li je govor postao prigušeniji i sporiji?
Postoje li poteškoće ustajanja iz sedećeg položaja?
Da li vam se usne, šaka, ruka i/ili noga tresu?
Primećujete li više ukočenosti?
Postoje li poteškoće pri zakopčavanju dugmadi ili oblačenju?
Vučete li noge pri hodu i/ili hodate sitnijim koracima?
Imate li osećaj da se noge zalepe za podlogu prilikom hoda ili okretanja?
Primećujete li odsutnost njihanja ruke prilikom hodanja?
Imate li problem s održavanjem ravnoteže?
Primećuje li se nepravilan, pognut položaj tela?
NE PROPUSTITE
