Glaukom je hronična, progresivna optička neuropatija koja dovodi do slepila ukoliko se na vreme ne dijagnostikuje ili nepravilno leči. Kod glaukoma dolazi do oštećenja vlakana vidnog živca i odgovarajućih ispada u vidnom polju. Promene, koje se javljaju na glavi ili papili očnog živca, nastaju usled više faktora, među kojima je najvažniji povišen očni pritisak. Normalan očni pritisak se kreće između 10 i 21 mmHg i uslovljen je odnosom između stvaranja i oticanja očne vodice. Povišen pritisak nastaje kad ima previše tečnosti u oku, uglavnom zato što su izvodni kanalići zapušeni. Pošto se tečnost koja ne može da istekne iz oka nagomilava, očni pritisak raste i oštećuje očni živac. Treba naglasiti da je vidni ili očni živac bitan za normalno funkcionisanje vida jer se preko njega prenose signali do centra u mozgu u kojem se formira slika predmeta koje posmatramo. Posledica oštećenja nervnih vlakana je postepeni ili progresivni gubitak vida. Bolest je uglavnom obostrana. Nelečeni glaukom u uznapredovaloj fazi dovodi do potpunog gubitka vida.
DIJAGNOSTIKA Prilikom dijagnostikovanja glaukoma radi se provera vida, kompletan oftalmološki pregled, merenje očnog pritiska, određivanje debljine rožnjače, kompjuterizovano vidno polje, gonioskopija i neka od tehnika za pregled glave očnog živca.
Da bi nalaz vidnog polja mogao kvalitetno da se protumači, prilikom izvođenja samog testa potrebna je saradnja pacijenta. Prilikom prvog pregleda treba detaljno objasniti pacijentu šta se od njega traži i koja je važnost testa. Ipak, većina prvih pregleda daje lošije rezultate (perimetrijsko iskustvo). Takođe, bila bi dobro da postoji kratka demonstracija testa, a obavezno je i prisustvo zdravstvenog radnika pored aparata dok se izvodi vidno polje. Što se tiče preporuke Evropskog udruženja glaukomatologa, savetuje se minimum 3 vidna polja godišnje u prve 2 godine posle postavljanja dijagnoze.
Glaukom je globalno drugi vodeći uzrok slepila, posle katarakte, kod koje je slepilo reverzibilno, dok je kod glaukoma ireverzibilno jer može da uzrokuje trajni gubitak vida ukoliko se ne leči.
STALNA KONTROLA Glaukom se ne može izlečiti, ali se može uz pomoć odgovarajućih lekova držati pod kontrolom. Kad se jednom otkrije, zahteva neprekidno dugogodišnje lečenje koje se sastoji u snižavanju očnog pritiska. Glavni oslonac predstavljaju kapi. Postoji veliki broj kapi za glaukom koji se svrstavaju u nekoliko grupa. Lekar terapiju prilagođava shodno opštem zdravstvenom stanju pacijenta i stadijumu glaukoma. Najvažniji cilj je sprečiti napredovanje bolesti, a najsigurniji način jeste kontrola očnog pritiska. Terapija nije stalna, treba da se menja ukoliko se ne postiže zadati očni pritisak, a pacijent se pridržavao svih uputstava koje je lekar dao. Smatra se da bi pravovremenim otkrivanjem i lečenjem moglo da bude sprečeno slepilo kod 80-90% pacijenata. U životnom dobu ispod 45. godine preporučuju se pregledi jednom u četiri godini, kasnije - jednom u dve godine.
- Što se tiče upozoravajućih znakova, postoji više vrsta glaukoma. Najćešči oblik je glaukom otvorenog ugla koji se javlja u srednjem i starijem životnom dobu, obično posle 45. godine života i on nije praćen ranim znacima i simptomima upozorenja: na početku nema tegoba već razvojem glaukoma periferni vid postaje lošiji, vidno polje se sužava kako se bolest pogoršava i pacijent može kasno da primeti da ima odmaklo oštećenje vida. Zato se zove tihi kradljivac vida.
Neka od tipičnih i vrlo čestih pitanja pacijenta su da li će izgubiti vid i koliko brzo. Treba da se pojasni pacijentu da je slepilo moguće, ali se smanjuje rizik ako se redovno koristi terapija. Takođe, pacijente brine da li je glaukom nastao njihovom krivicom, da li treba da promene način zivota, ishranu... Najbolji savet je da je potrebno da redovno stavlja svoju terapiju i da obavezno ide na zakazane preglede.
Kada se javlja i u dečjem dobu
Sumnja na glaukom kod dece često izaziva određenu vrstu straha: kod oftalmologa koji sumnjaju na oboljenje, još više kod roditelja. Glaukom u dečjem uzrastu deli se na urođeni ili kongenitalni glaukom i juvenilni glaukom. Urođeni, iako redak, predstavlja najčešći vid glaukoma u dečjem dobu - pojava se kreće od 1 : 12. 000 - 18. 000, češći je kod muške dece (65%). Ima veliki uticaj na kasniji detetov razvoj i kvalitet života, odnosno veliki socijalni značaj jer predstavlja jedan od najčešćih uzroka slepla u dečjem dobu. Zbog toga odgovarajuća i pravovremena dijagnoza i lečenje mogu dramatično da izmene tok bolesti i samim tim utiču na razvoj vidne funkcije deteta.
U 80% slučajeva, ova vrsta glaukoma dijagnostikuje se u prvoj godini života. Najčešće je u pitanju plačljivo, razdražljivo dete tokom prvih nedelja života. Međutim, nije obavezno da postoje simptomi. U kliničkoj slici mogu da se uoče i „uvećano oko"- hidrophthalmus; buphthalmus, uvećana rožnjača; megalocornea, zamućena rožnjača. Roditelji i lekari najčešće uočavaju zamućenu rožnjaču i uvećano oko deteta. Bolest je obostrana u 70% slučajeva, ali sa različitim stepenom ispoljenosti na oba oka. Ukoliko pedijatar ili nadležni oftalmolog primeti ovakvu kliničku sliku, potrebno je da dete odmah pošalje u odgovarajuću tercijarnu ustanovu. Ako se potvrdi dijagnoza primarnog kongenitalnog (urođenog) glaukoma, lečenje je isključivo hirurško.
Primarni juvenilni glaukom je retka forma, tipično ispoljavanje je posle četvrte godine života - sve do 35, po nekim autorima i do 40. godine života. Najčešće je u pitanju dete bez simtoma, a bolest se otkriva na rutinskom pregledu.
Ukoliko se dijagnostikuje glaukom, lečenje je medikamentozno - pomoću kapi. Kod formi primarnog juvenilnog glaukoma sa izuzetno visokim vrednostima intraokularnog pritiska, pacijenti često dobro ne reaguju na kapi, što zahteva hirurško lečenje. Na sreću, većina dece kod koje postoji sumnja na juvenilni glaukom ima samo fiziološki „veće" ekskavacije na glavi očnog živca, uz normalne vrednosti intraokularnog pritiska i normalan nalaz vidnog polja što ne zahteva lečenje.
Potencijalni faktori rizika Intraokularni pritisak - najvažniji faktor rizika
• godine života
• pozitivna porodična anamneza
• pol (ženski)
• šećerna bolest
• povišen ili snižen krvni pritisak
• kratkovidost ili dalekovidost
• migrena
• slabost periferne cirkulacije krvi
Hirurška terapija najčešće podrazumeva fistulizirajuće operacije od kojih se uglavnom primenjuje trabekulektomija. Oftalmolog se za operaciju odlučuje ako:
• kapi ne mogu da snize očni pritisak
• pacijent redovno koristi kapi, ali ipak postoji progresija bolesti
• pacijent se iz nekog razloga ne pridržava terapije
• ako je pacijent alergičan na kapi
Za LENU piše Ass. dr Vesna Marić, Oftalmolog
