Rizici upotrebe marihuane nisu još do kraja istraženi. Postoje podaci da čak i male doze marihuane mogu dovesti do poremećaja pamćenja, opažanja, mišljenja, rasuđivanja, usporenog reagovanja i smanjenja koncentracije.
Manje je poznata činjenica da korišćenje marihuane dovodi do impotencije kod muškaraca dva puta češće nego u kontrolnoj grupi. Hronična upotreba smanjuje lučenje testosterona i dovodi do taloženja droge u reprodutivnim organima oba pola.
Bezbedno upravljanje motornim vozilom i mašinama je nespojivo sa upotrebom marihuane. Pospanost, smanjena koncentracija, poremećeno opažanja vremena i udaljenosti drugog vozila, usporeno reagovanje pa čak i otežano tumačenje saobraćajnih znakova može dovesti do udesa. Ukoliko se marihuana kombinuje sa alkoholom ili sedativima – opasnost je još veća.
Psihološka zavisnost
Uprkos zabludi da ne izaziva zavisnost, činjenica je da marihuana izaziva snažnu psihičku zavisnost. Stalni korisnici ove droge postaju zavisni i nepodnošljivo im je stanje bez marihuane. Skloni su da veličaju efekte ove droge i minimiziraju učestalost upotrebe, količinu kao i negativne efekte. Droga se veštački povezuje sa slobodom, zabavom, šire se lažne informacije putem medija o blagodetima koje ova droga pruža sve do pozne starosti. Kao ni za jednu drugu drogu – za marihuana se vezuje veliki broj zabluda (da nije droga, da je manje štetna od duvana, da ne stvara zavisnost,da “ niko nije umro od marihuana”, da poboljšava funkciju pluća itd.)
Učestalo korišćenje u sklopu neformalnih grupa i specifično organizovanih druženja, žurki, partija od adolescentnog perioda do odraslog doba, sa pokušajem da se distanciraju od drugih „ narkomana“ i prikažu sebe kao “elitu”, pravda se ubrzanim tempom života, gde radni dan dugo traje (“zna se početak, ali ne i kraj radnog vremena”), velikim pritiscima zbog konkurencije (“uvek treba biti u formi”), stresom zbog nesigurnosti posla.
Neprimetno se sve češće sa vikend korišćenja prelazi na svakodnevno, često bez jasnih znakova upozorenja na štetnost po zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.
Kod hroničnih korisnika neprimetno dolazi do promena mentalnog stanja:
- Gube se interesovanja (amotivacioni sindrom)
- Slabi koncentracija i sposobnost učenja
- Javlja se depresivno raspoloženje
- Zaboravnost
- Stalna iscrpljenost
- Mršavnjenje
- Gubitak seksualnog interesovanja
- Poremećaj spavanja
- Preterana okrenutost sebi i besciljnost
Kao reakcija na opažene psihičke promene – nesvesno se aktiviraju mehanizmi odbrane. Negira se problem i da zavisnost zaista postoji, da je kontrola ponašanja izgubljena, da je stručna pomoć potrebna. Veoma je često, inače netačno mišljenje da je upotreba marihuana u drugim zemljama dozvoljena i široko prihvaćena. Problem vide u drugom, jer ne prepoznaju svoja osećanja, verovanja, impulse i selektivno se sećaju perioda upotrebe supstanci.
Marihuana nije bezazlena droga. Dejstvo ove droge ne dovodi samo do željenih efekata izmenjene sveste i drugih psiho-fizičkih promena. Rizici akutnog dejstva kao i telesne i psihike posledice dugoročnog konzumiranja su dovoljno veliki da je mudro ne započeti sa konzumiranjem ili razmisliti i potražiti stručnu pomoć i savetovanje ako ste korisnik ove droge.
Kurir.rs/ Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
