Danas je Svetski dan borbe protiv celijakije, autoimune bolesti koju u Srbiji, kako se procenjuje, ima 35.000 do 70.000 ljudi.
Ti oboleli ne podnose belančevine iz pšenice, ječma, raži i zobi. U svetu ih je oko jedan odsto stanovništva.
Glutena ima u skoro svim industrijskim proizvodima, čak i u lekovima, kozmetičkim proizvodima, napitcma, čokoladi.
Jedina terapija je strogo pridržavanje propisane ishrane, te tako oboleli, umesto leka, na recept dobijaju po sedam kilograma bezglutenskog brašna mesečno.
"Deset godina sam imala problema sa ishranom i lošim nivoom gvoždja u krvi, dok mi pre tri godine nisu utvrdili da bolujem od celijakije. Od tada sam navikla da na svakom proizvodu čitam deklaraciju", rekla je jedna Beogradjanka.
Ona je rekla da nisu jasno označeni proizvodi koji sadrže gluten, a da obolelima smeta i što njihova okolina negoduje zbog spečifične pripreme hrane koja ne sme biti u dodiru s hranom koja sadrži gluten, što mnogi naupućeni smatraju preterivanjem.
"U inostranstvu je bezglutenska hrana striktno odvojena od one sa glutenom, ali tako nije u Srbiji. Ljudi iz mog okruženja smatrali su da je moja promena ishrane hir, tek kada su primetili kako reagujem na hranu sa pšeničnim brašnom, prihvatili su to kao ozbiljnu bolest", navela je naša sagovornica.
Kurir.rs/Beta/Foto: Profimedia
