Adolescenti koji su prirodno skloniji da ostaju budni dugo u noć imaju veće izglede da pate od nesanice kao i emotivnih problema i problema u ponašanju u odnosu na vršnjake koji rado idu ranije na spavanje, pokazalo je nedavno istraživanje.
NE PROPUSTITE
Naučnici su istraživanjem obuhvatili 4.948 učenika srednjih škola u Hong Kongu u razdoblju od 12 do 18 godina i ispitali ih o navikama odlaska u krevet te psihičkom i mentalnom zdravlju. Njih 23 posto imalo je noćni ritam života odnosno prirodnu sklonost kasnom leganju u krevet. "Noćne ptice" imale su 88 posto veće izglede za emotivne probleme i probleme u ponašanju u odnosu na druge tinejdžere i 25 posto veće izglede za lošije mentalno zdravlje.
Oko dve trećine tinejdžera obuhvaćenih istraživanjem ubraja se u skupinu tzv. prelaznog tipa što znači da nisu ni ranoranioci ni noćne ptice. Oko devet posto ispitanika bili su jutarnji tipovi, odnosno ranoranioci. Među noćobdijama oko 11 posto imalo je poteškoća s time da utone u san, a oko četiri posto imalo je poteškoća održavati neprekinuti san. Veći deo "noćobdija", oko 22 posto, takođe se žalilo na lošije mentalno zdravlje u poređenju s oko 15 posto drugih tinejdžera kao i na emotivne i druge probleme u ponašanju - njih 38 posto u odnosu na 24 posto.
Saveti roditeljima
Ograničenje studije je da su se naučnici oslanjali na procene tinejdžera o kvalitetu njihovog sna i drugim zdravstvenim problemima, što ne mora uvek biti tačno, navodi se u radu objavljenom u časopisu. Uprkos tome studija nudi nove dokaze o odnosu kratkog sna i loše kvalitete sna te emotivnih problema i problema s ponašanjem kod tinejdžera. Roditelji možda ne mogu promeniti biološki sat dece, ali mogu poduzeti korake da im deca bolje spavaju. Cilj je osigurati da nema drugih faktora koji mogu pogoršati predispoziciju za kasnije leganje izazivajući tako još nekvalitetniji san. Ključ je 30 minuta pre spavanja izbegavati izloženost izvorima svetla, posebno elektronskih uređaja.
Kurir.rs/Net.hr, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
