Velika radost može oštetiti srce, dok strah ugrožava zdravlje bubrega! Evo kako naš organizam reaguje na burne emocije...
Svi ponekad osetimo neku emociju, osetimo i promenu na sebi, tj. osećamo neku bol. Na primer, ako osećamo tugu, obično nas steže u grudima i nemamo vazduha. Tako svaka emocija deluje na neki od organa koji će reagovati poremećajem. To su tuga, radost, zabrinutost, strah i ljutnja.
TUGA I NEDOSTATAK VAZDUHA
Ako vas muči stezanje u plućima, pritisak koji nas dovodi do nedostatka vazduha, učestali grip i prehlade, problem je možda u preteranoj tuzi koja dugo traje i skriva se. Tu mogu biti uključeni i problemi s kožom ili astma. Može se lečiti akupunkturom tačaka duž pluća i meridijane oko bubrega. Tuga može izazvati i depresiju, pa i plačljivost. Najbolje lečenje su biljne formule.
NE PROPUSTITE
RADOST I SRCE
Naravno da zbunjujuće zvuči pomisao na to da radost i sreća mogu izazvati nekakav poremećaj u organizmu. Naime, to nije poremećaj vezan za sreću nego za neuravnoteženost čoveka. Velike probleme mogu izazvati preterana uzbuđenja ili iznenađenja, kao na primer neka iznenadna dobra vest. To je stres, a stres može biti i negativan i pozitivan. Normalno da je gubitak voljene osobe ili gubitak posla, veliki stres i da je nešto negativno. Ali, venčanje ili rođenje deteta ili unapređenje na poslu, da je to radost i nešto pozitivno,ali je isto stres. Simptomi su najčešće lupanje srca, nesanica ili nekakva teskoba. Ova vrsta poremećaja obično se leči biljnim tretmanima koji se sastoje od formula koje hrane srce.
ZABRINUTOST I SLEZINA
Nije dobro previše razmišljati o problemima i biti nečim opsednut duže vreme jer to može jako iscrpiti slezinu i dovesti do hroničnog umora. Kad je slezina oslabljena, ne može efikasno da pretvara hranu u qi. Zato treba kontrolisati zabrinutost.
Kurir.rs/ Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
