Sigurno znate prvo i osnovno pravilo - izbegavajte, koliko god je moguće, gotove proizvode i industrijski pripremljene namirnice, jer sadrže zasićene masne kiseline.
Izbegavajte ili svedite na minimum korišćenje margarina, pavlake i fermentisanih sireva, suhomesnatih proizvoda, crvenog mesa (masnog), kolača i slatkiša. Ograničite unos jaja. Sigurno se posle ovog spiska pitate - pa šta ćete onda jesti?
Evo praktičnih saveta:
1. Jedite ribu što je moguće češće (bogata je omega-3 masnim kiselinama), ćuretinu i mnogo žitarica i mahunarki, povrća i voća.
2. Bilo kako da provodite odmor, sami ili s prijateljima, čim stignete tamo gde ćete ga provesti, kupite osnovne namirnice. Neka na tom spisku obavezno budu: maslinovo ulje, obrani mlečni proizvodi, začinsko bilje... Nabavite sve što vam treba za pripremu zdravih jela s malo zasićenih masnih kiselina kojima nećete povisiti nivo holesterola. Ovakav način ishrane koristiće ne samo vama već i ostalim ukućanima.
3. Ako vam je lekar dao spisak namirnica koje bi trebalo da izbegavate i onih koje bi svakako trebalo da uvrstite u jelovnik, imajte taj spisak uvek pri ruci. Ne morate se odricati uobičajenih letnjih užitaka - na roštilju spremite ribu i nemasno belo meso, a bogate kremaste sladolede zamenite laganim voćnim.
4. Ipak pripazite da vam se odmor ne pretvori u strogu dijetu i ne dopustite da vas izbor i način pripremanja hrane izloži stresu jer stres u velikoj meri podiže nivo holesterola. Ako se dogodi da jednog dana prekršite pravila zdrave ishrane (u restoranu ili na večeri kod prijatelja), ako niste uspeli da odolite kaloričnom kolaču, masnom siru ili pečenoj šnicli, grešku ispravite sutradan - jedite voće, povrće i ribu i plivajte.
5. Ako letnji odmor provodite na moru, lakše ćete se pridržavati pravila zdrave ishrane. Mediteranska kuhinja poznata je kao jedna od najzdravijih, jer u njoj preovladavaju maslinovo ulje, riba, povrće i začinsko bilje. Naučno je dokazano da je mediteranska kuhinja jedan od najboljih načina ishrane protiv povišenog holesterola.
6. Nemojte dane provoditi ležeći na plaži ili sedeći u hladu. Veliki broj istraživanja potvrdio je da fizička aktivnost pozitivno utiče na smanjenje holesterola, tj. pomaže održavanju preporučenog odnosa dobrog i lošeg holesterola. Hodajte, a ako ste na moru, što više vremena provodite plivajući.
Činjenice o holesterolu
Koristan je jer...
Stručnjaci su holesterol prvi put izolovali iz žučnog kamenca i po njemu je dobio naziv. U organizmu ima više značajnih funkcija, budući da je normalni sastojak krvne plazme, mozga, ćelijskih membrana, žučnih soli, vitamina D.
Učestvuje i u sintezi adrenalina, steroidnih i seksualnih hormona. Kožu čuva od isušivanja. Pomaže pri apsorpciji masnih kiselina u crevima, transportuje ih u krv, a zatim i do ćelija, gde ih pretvara u energiju.
Loš je zato što...
Na povišen nivo ukupnog, kao i tzv. lošeg holesterola utiču genetika, način ishrane, gojaznost, slaba fizička aktivnost i drugi faktori. Loš holesterol učestvuje u formiranju plaka, a samim tim i u suženja u krvnim sudovima.
Višak lošeg holesterola lepi se duž arterijskih zidova i brzo zapuši arteriju i oteža protok krvi, uzrokujući bol, infarkt ili moždani udar.
Postoje li simptomi...
Povišen holesterol najčešće ne prate nikakvi simptomi, pa se zbog toga uglavnom otkriva ili na redovnom sistematskom pregledu ili, što je opasnije, tek posle otkrivanja nekog od kardiovaskularnih problema. Zato je veoma važno ići na redovne kontrole i bar jednom godišnje uraditi laboratorijsko ispitivanje da bi se problem na vreme otkrio i u početnoj fazi vratio u normalne granice.
(Kurir, Foto:Shutterstock)
NE PROPUSTITE
