Mutan vid na bilo kojoj udaljenosti najčešći je simptom očne mrene. Vaš vid može se uporediti s maglom ili pogledom kroz oblake
Očna mrena ili kararakta bolest je oka koja uzrokuje zamućenje očnog sočiva. Njegov zadatak je da fokusira zrake svetlosti koji ulaze tako da padaju u fokus na mrežnjaču. Zamagljena sočiva sprečavaju prolaz zraka svetlosti, pa dolazi do smanjenja vidne oštrine.
Kako i zašto nastaje Postoje četiri tipa očne mrene, to su: urođena, staračka, sekundarna i traumatska mrena. Najčešće se susrećemo sa tzv. staračkom mrenom, koja je povezana sa starenjem. Čak kod 60 odsto populacije između 65. i 74. godine starosti javlja se očna mrena. Razlozi nastanka još uvek nisu potpuno jasni. U rizične faktore pre svega spadaju dob, pol (veća je učestalost kod žena), gojaznost, dugotrajno korišćenje određenih lekova, pušenje... Na očnu mrenu nailazimo i kod mladih i ljudi srednje životne dobi, gde je razlog nastanka očne mrene većinom šećerna bolest, komplikacije određenih bolesti oka ili povrede oka koje kasnije rezultiraju nastankom mrene. Urođena mrena javlja se kod dece, uglavnom kao posledica neke virusne infekcije majke tokom trudnoće.
Kakve probleme uzrokuje Očna mrena uzrokuje smanjenje vidnih funkcija, posebno smanjenje oštrine vida. Stepen pogoršanja vida je različit, u zavisnosti od tipa mrene i od toga koliko je bolest napredovala.
NAJČEŠĆI SIMPTOMI
Zamagljen vid Mutan vid na bilo kojoj udaljenosti najčešći je simptom očne mrene i može se uporediti s maglom ili pogledom kroz oblake. S vremenom, kako mrena sazreva, sve manje svetlosti može proći kroz očno sočivo do mrežnjače. Osobe s očnom mrenom najčešće imaju problema s noćnim vidom i vožnjom automobila u večernjim satima.
Bleštavilo Još jedan rani simptom očne mrene je bleštavilo ili osetljivost na svetlo, naročito prilikom jakog sunca. Osvetljenje u prostoru može delovati previše svetlo ili će se stvarati aureole (krugove) oko izvora svetlosti. Vožnja automobila je takođe otežana u večernjim satima zbog bleštavih farova automobila.
Duple slike U nekim slučajevima očna mrena može uzrokovati pojavu dipliranja slika, najčešće kada gledate samo jednim okom.
Promene boja Očna mrena utiče i na nijanse boja, koje se često pojavljuju svetlije. Cela vizija koju posmatrate pojavljuje se u žućkastosmeđim tonovima. U početku možda nećete primetiti promene u bojama, ali kasnije će biti otežano razlikovanje roze i plavih tonova.
Poboljšanje vida na blizinu Ponekad, katarakta može privremeno da poboljša sposobnost osobe da bolje vidi na bliskim udaljenostima jer mrena deluje kao jači objektiv. Ljudi kojima su možda bile potrebne naočare za čitanje, više ih neće trebati. Vremenom, kako očna mrena sazreva, vidna oštrina se ponovo pogoršava, a dioptrijske naočare više ne pomažu.
Kad treba posetiti lekara Opravdan razlog poseta očnog lekara jeste kada se pojavi bilo kakav, pa i najmanji problem sa vidom. Doktor detaljnim pregledom oka pronalazi razlog pogoršanja vida i propisuje potrebnu terapiju ili predlaže operaciju.
Koliko traje operacija, da li je bolna Operacija katarakte traje oko deset-petnaest minuta, radi se u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Kroz milimetarski rez na oku usisava se zamagljeno sočivo i zamenjuje novim, veštačkim, koje u oku ostaje zauvek. Pred samu operaciju oko koje se operiše dobija anesteziju kapima. Tokom operacije pacijent je potpuno svestan i sve vreme komunicira sa doktorom. Posle operacije odmah ide kući, a poboljšanje vida primećuje već sutradan. Kontrole se dogovaraju sa lekarom.
Česta pitanja pacijenata * Može li operisana katarakta ponovo nastati? Kada se jednom operiše, katarakta ne može ponovo nastati. * Može li se istovremeno skinuti katarakta na oba oka? Da, ali je preporuka da između operacija očiju prođe minimum mesec dana.
(Kurir, Foto:Shutterstock)
NE PROPUSTITE
