Najnovije vesti

EVA RAS OTVORILA DUŠU: Zaradim crkavicu i dam je za račune
Foto: Dragana Udovičić

INTERVJU

EVA RAS OTVORILA DUŠU: Zaradim crkavicu i dam je za račune

Zdravlje

Šest decenija glumačke karijere nisu oduzeli Evi Ras ni trunku njene neobične i retke ličnosti. I njen lični život je film, drama, velike ljubavi i tragedije. Otvorena do krajnosti, glumica nas i nasmeje svojim često nadrealnim novim ulogama


Nevaljala devojčica jugoslovenskog filma, ikona crnog talasa, slikarka, dramaturg, pisac i žena s velikim životnim iskustvom, Eva Ras i u 80. godini retko koga ostavlja ravnodušnim. Prihvata tragedije koje su joj se dogodile, prihvata sve uloge koje joj ponude i dovoljno joj je što je živa. Uvek u crnom, obožava da šeta, zapaža, i - piše.

 

Rođeni ste u Subotici, u jevrejsko-mađarskoj porodici. Kako je izgledalo detinjstvo u ratnom vremenu?
- Mi Jevreji smo, iz poštovanja prema zemlji koja nas je prihvatila, smatrali da je potrebno reći da smo mađarski Jevreji ako smo živeli u Mađarskoj. Rasla sam posle Drugog svetskog rata, pamtim suze za rođacima izgubljenim u Holokaustu i siromaštvo koje se prostiralo po celoj Evropi u ruševinama. Nije bilo hrane, zime su bile opako hladne, nismo imali ni obuću. Čak ni hranu koju su nam slali iz Amerike u UNRA paketima ja nisam mogla da jedem, jer su se ukusi razlikovali od onih na koje sam navikla. Bila sam pravi škart, mala, mršava, zrikava od gladi. Samo sam prihvatala da jedem Trumanova jaja u prahu, a Ameri su nam to najmanje slali. Ali preživela sam, i još postala i dugovečna.

foto: Marina Lopičić

 

PORODICA POVREĐUJE

Da li je neko iz vaše porodice presudno uticao na vas?
- Nije niko. Porodica se trudi da ne budi u deci velika nadanja, jer šta će biti ako ne uspeju? Kad sam počela da pričam da ću biti slikar, moja porodica, da bi me zaštitila od gorkog razočaranja, ismejavala je tu moju ambiciju. Ja bih prihvatala šale, tako sam se branila i ismejavala, pred njima, samu sebe, jer sam shvatila da je bolje da ne otkrivam svoje ciljeve. Saznali su da studiram glumu iz novina. Nastavila sam da se šalim s njima na svoj račun. Jer kako vas u porodici mogu povrediti, to ni najljući neprijatelji ne čine. Sve da bi zaštitili decu.

 

Da li ste tragove porodičnog vaspitanja preneli na kasniji život?
- Bila sam prava divljakuša, nisu uspeli da me vaspitaju i ostala sam nevaspitana, hahaha... U velikoj porodici od rođenja sam se oslanjala na sebe, a moje sestre i braća me i dalje smatraju za budalu, jer oni se bave unosnim poslovima i nije im jasno da se moj rad ne vrednuje. Da sam poznata, omiljena glumica, ali nigde novca nemam. A ja ne da ne zarađujem mnogo, nego mnoge uloge igram i potpuno džabe! I sada moram da izbegavam još žive članove moje porodice, jer ne umem da im objasnim da sam ipak dobra glumica iako me slabo plaćaju.

 

TEROR NA MREŽAMA

Posle tri dana udali ste se za slikara Radomira Stevića Rasa. Da li je to bila velika ljubav?
- Moj brak s Rasom je ispao idealan, voleli smo se do njegove smrti, a ja ću njega voleti do moje smrti. Svih ovih godina živeći bez njega ja živim s njim i narod može da vidi da ima ljubavi koje traju dok ima života. Nisam ja jedina takva udovica, ima i onih koje se odmah udaju za novog muža, ali ima i nas koje smo večno verne našim muževima.

 

Doživeli ste veliku slavu, ali i velike tragedije - gubitak supruga i ćerke. Često ste govorili o pomisli na samoubistvo. Šta vas je održalo da idete dalje?
- Dok sam bila srećna s mužem i kćerkom, nikada pomislila nisam da oni mogu da umru. Toliko sam ih volela, a kako sam ostala sama, pišem romane o toj velikoj ljubavi. Tako ih branim od zaborava. Dok sam ja živa i oni su sa mnom, deo ove čudesne planete, koju je stvorio Svevišnji, koji nam je zabranio i da pomislimo na samoubistvo.

foto: Damir Dervišagić

 

Razboleli ste se od teške bolesti. Da li vam je sada zdravlje stabilno?
- Samo novine pišu da se malignitet može izlečiti. Ja sam živa, ali sam invalid, u mom telu od lečenja rak miruje, ali je i dalje tu. A uz to, kad ste sreli zdravu babu? Nisam zdrava ni ja, ali sam živa i od toga nema ničeg boljeg u mojim godinama. Mada, istini za volju, tuđi fanovi na društvenim mrežama i portalima svakodnevno me šalju u smrt: "Babo, smrdiš na groblje, odlazi već jednom. Zaboravila si da umreš, nakazo matora". Sve to samo zato jer kritikujem njihove mezimce, ali ja ću se upokojiti tek kad me Svevišnji bude pozvao.

 

ROĐENA ZA RAČUNE

Možete li da živite od penzije?
- Moj ovogodišnji roman "Temura" je na spisku Ministarstva za kulturu i informisanje kao vredan roman, književno blago, a ne komercijala. To me je obradovalo, jer imam skoro 80 godina. Živim u zemlji gde su stari ljudi diskriminisani i plašila sam se da će moj roman prevideti, ali nisu. Hvala im što su zaboravili na moje godine. I tako, uz njihovu nagradu, ja slavim šezdesetu godišnjicu glumačke karijere. Mnogo radim i neke crkavice zarađujem, ali se i dalje borim s računima, kao da sam se rodila da plaćam račune. Ništa mi ne pretekne, stalno sam u zaostatku i kad dobijem neki malo veći honorar, ja zapušim te rupe i opet ostajem bez para.

 

Šta vas danas smiruje, opušta? Kako izgleda vaš "dobar dan"?
- Svaki moj dan je dar božji. I kad se živa probudim, prionem i radim. Pišem novi roman! I čekam da zazvoni telefon da me pozovu za neku ulogu. I pozovu! Prošle nedelje sam snimala film "Blizanci" s Jugoslavom Drašković.

Zalažete se za legalizaciju prostitucije. Kome bi to najviše koristilo?
- Svaka zdrava država ima legalnu prostituciju, da od nagomilane seksualne želje ne bi stradale supruge od razjarenih muževa, da deca ne ostanu bez majke... Bolje je imati prostituciju umesto crne hronike. A i država može da zaradi, da naplati i kurvama porez!

 

Postoji li neko kome se divite?
- Divim se narodu, jer šta god vladari da čine protiv njega, narod preživi i ostaje narod. A vladari misle da s njim mogu raditi šta hoće, jer narod je narod zato što može sve da podnese. Tako je bilo oduvek - osim kad se narod odlučio da menja istoriju. Mi smo se deset godina borili protiv vladavine Slobodana Miloševića, a pobeda naroda je pokazala da se istorija nije promenila. Uzalud smo lupali u šerpe i lonce, duvali u pištaljke, zviždali - istorija se nije dala promeniti.

 

OD CRNE MAČKE DO REPERKE

Najslavniji period vaše filmske karijere su filmovi crnog talasa. Kako biste opisali sebe iz vremena crne mačke na vašoj zadnjici u filmu "Ljubavni slučaj službenice PTT" Dušana Makavejeva?
- Veoma volim čuvenu scenu sa crnom mačkom, ali udaljila sam se od tih starih filmova. Kad umrem, onda će novinari ponovo da ih sabiraju i pominju. Ali ja još nisam bivša glumica, i danas radim, znaju me i ove nove generacije, što zbog repriziranja serija genijalnog Siniše Pavića, što zbog novih uloga. Otkad sam ostarila, prihvatam sve uloge koje mi nude, tako sam prošle godine u filmu "Saga o tri nevina muškarca" igrala babu koja se slučajno nabode na vijagru i krene da juri mladiće da vodi ljuba s njima, stiže ih i u cokulama se pentra na njih... Prošle godine sam čak i repovala, prepevala sam pesmu Mimi Mercedes! Na Jutjubu je za jedan dan imala 500.000 pregleda jer su to deca prihvatila, obožavaju me, jer je zaista smešno da baba tako repuje.

 

(Ljilja Jorgovanović, Foto: Dragana Udovičić)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...