Najnovije vesti

GASTROENTEROLOG ODGOVARA: Da li su probiotici zaista efikasni?
Foto: Promo

GASTROENTEROLOG ODGOVARA: Da li su probiotici zaista efikasni?

Zdravlje

Naše apoteke su snabdevene brojnim probiotskim preparatima kojih, prema poslednjim podacima, ima više od 90. U takvoj situaciji nije jednostavno odabrati pravi probiotski preparat.

 

Profesor dr Srđan Đuranovićgastroenterolog iz Kliničkog centra Srbije, odgovara na pitanja zbog čega se javljaju neželjena dejstva antibiotika i da li nam probiotici mogu pomoći.

 

foto: Promo

Crevna flora, ili kako se stručno zove “mikrobiota”, predstavlja skup mikroorganizama koji normalno naseljavaju creva čoveka. O značaju mikrobiote govori i podatak da sadrži više od 500 različitih vrsta mikroorganizama. Pretpostavlja se da je ukupan broj bakterija koje žive u crevima čoveka desetostruko veći od ukupnog broja svih ćelija koje sačinjavaju ljudski organizam. Zajednička karakteristika većine je da u crevima žive u uslovima bez kiseonika.

 

To komplikuje opstanak ovih bakterija u spoljašnjoj sredini, i otežava mogućnost da sa sigurnošću utvrdimo koje sve bakterije naseljavaju naš crevni sistem. Do sada je ipak potvrđeno prisustvo određenih vrsta. Većina tih bakterija su vrlo korisne i zdrave za čoveka, ali neke od njih, u specifičnim uslovima, mogu predstavljati i opasnost po zdravlje. Promena crevne flore povezana je sa mnogim bolestima (imunskim, infektivnim, metaboličkim, moguće i malignim). U takvim situacijama je neophodno da se uzimaju probiotski preparati.

 

Da li probiotici stvarno pomažu?

 

Uzimanje probiotskih preparata ima dokazano pozitivan efekat kod pacijenata koji imaju virusima uzrokovano zapaljenje creva, praćeno učestalim prolivastim stolicama. Vrlo su korisni i kod pacijenata koji imaju tzv. sindrom nervoznog creva, a treba ih obavezno uzimati i kod svih dijareja. Preporučuju se pre i tokom putovanja, jer su efikasni u prevenciji i lečenju tzv. "putničkih proliva”. Ipak, probiotski preparati imaju najvažniju ulogu u sprečavanju i terapiji proliva kod pacijenata koji iz različitih razloga uzimaju antibiotike.

 

Zbog čega se javljaju neželjena dejstva antibiotika?

 

Pronalazak i upotreba antibiotika nesumnjivo su obeležili medicinu XX veka. Međutim, uzimanje antibiotika, pored svih korisnih efekata, nosi i rizik od nastanka različitih komplikacija. Antibiotik nema sposobnost da razlikuje dobre od loših bakterija u našim crevima, zbog čega neminovno narušava ravnotežu crevne mikrobiote. To se najčešće manifestuje učestalim prolivastim stolicama, ali i bolom u stomaku, grčevima, mučninom i nadutošću. Dijareja zbog uzimanja antibiotika nastaje kod oko polovine dece i odraslih. To znači da se praktično kod svake druge osobe koja pije antibiotik, javljaju i neželjene posledice te terapije.

 

Probiotik uz antibiotik? Da, ali ne bilo koji.

 

Danas se vrlo dobro zna da uzimanje određenih vrsta probiotskih preparata može sprečiti nastanak proliva, i pomoći u lečenju pacijenata koji su zbog uzimanja antibiotika dobili proliv.

Veliki problem nastaje kada treba doneti odluku o tome koji probiotski preparat treba uzeti u takvoj situaciji?

 

Većina probiotika u svom sastavu ima tzv. “dobre” bakterije. Međutim, one su i same osetljive na dejstvo antibiotika, pa njihovo istovremeno uzimanje vodi smanjenom efektu takvog preparata.

 

Na sreću, pored probiotskih bakterija postoji i jedna probiotska gljivica- Saccharomyces boulardii (Bulardi). Ime je dobila po Henriju Boulardu, francuskom mikrobiologu. Boraveći u Aziji 1923. godine, u jednom selu u kome je vladala epidemija kolere, primetio je da proliv brže prolazi kod seljaka koji su žvakali koru azijske trešnje liči. Ispitujući pod mikroskopom koru te biljke, utvrdio je da ona obiluje kvasnicama koje su kasnije, njemu u čast, nazvane Saccharomyces boulardii.

 

Obzirom da antibiotici nemaju efekta na kvasnicu, istovremeno uzimanje sa antibiotikom neće uticati na njena probiotska svojstva. Pored toga, ova kvasnica ima značajno veću površinu ćelije od probiotskih bakterija. Zato efikasno, poput magneta u crevima, vezuje za sebe veći broj bakterija i virusa, i ubrzava njihovu eliminaciju iz organizma.

 

Kako odabrati pravi probiotik?

 

Takođe, Bulardi podstiče rast i razmožavanje “dobrih” bakterija u crevima, što je jako važno za potpunu obnovu crevne flore posle primene antibiotika. Postoje značajni dokazi izvedeni iz brojnih kliničkih studija, da uzimanje preparata Saccharomyces boulardii sprečava nastanak proliva kod osoba koje uzimaju antibiotike. Ako se proliv ipak javi, Bulardi pomaže u bržem ozdravljenju, odnosno kraćem trajanju tegoba. Deluje čak i na Clostridium difficile, koja je najopasniji uzročnik proliva izazvanih antibioticima, a najčešće se javlja posle boravka u bolnici.

 

foto: Promo

Jasno je da nije svejedno koji probiotski preparat se uzima za sprečavanje proliva koji nastaju usled primene antibiotika. Ne postoji univerzalni preparat koji pomaže u svakoj situaciji. Ali zato sada, u sezoni različitih respiratornih i drugih infekcija, važno je dobro razmisliti o pravilnom izboru probiotskog preparata. To predstavlja preduslov, ne samo za sprečavanje antibiotskog proliva, već i za održavanje balansa crevne mikrobiote, a samim tim i za očuvanje ukupnog zdravlja.

 

 

(Promo - tekst / Foto:Promo)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...