Najnovije vesti

DR GORAN STEVANOVIĆ O GRIPU: Kao da vas je pregazio brzi voz!
Foto: Shutterstock

VIRUS KOJI OBARA S NOGU

DR GORAN STEVANOVIĆ O GRIPU: Kao da vas je pregazio brzi voz!

Zdravlje

Na udaru su najviše mala deca i stariji. Ako se virus ne preleži, drži u krevetu i do četiri nedelje. Kod svakog pogoršanja simptoma odmah se obratite lekaru

 

Iako lekari kažu da mu je vreme, ima onih koji su uoči praznika grip dočekali nespremni. Umesto poklona dobili su visoku temperaturu, bolove u mišićima, kašalj, a neki, nažalost - upalu pluća. Simptomi su krenuli silovito, bukvalno su ih oborili u krevet.

 

Kada nas očekuje najjači udar, zašto nikako ne bi trebalo da potcenjujemo infekcije disajnih puteva i možemo li i kako sami da se izborimo s ovom zaraznom bolešću, objašnjava dr Goran Stevanović, infektolog, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović", čija vrata su za ugrožene pacijente otvorena 365 dana u godini.

 

foto: Marina Lopičić

 

Koliko smo bolesni?
- Prvi slučajevi gripa registrovani su u Srbiji krajem decembra, epidemija nije proglašena jer bolest još uvek ima nisku aktivnost. Očekuje se povećan broj obolelih od polovine januara, posle praznika i školskog raspusta, kada je i inače aktivnost virusa gripa na ovom području najjača.

 

Ko je najviše ugrožen?
- Deca su najugroženija. Najopasniji je za osobe sa oslabljenim imunitetom, srčane bolesnike, hematološke bolesnike, dijabetičare, trudnice, osobe s prekomernom telesnom težinom. Komplikacije gripa se ove sezone očekuju kod 2-5 odsto obolelih - zavisi od broja vakcinisanih, ali i od samih virusa i vremenskih prilika koje će nas pratiti ove zime.

 

Da li su rizične i druge grupe?
- Svakako, mogućnosti da se zdravstveno stanje iskomplikuje, da dođe do smrtnog ishoda, nije retkost ni kod ostalih. Mnogo toga zavisi od individualne reakcije organizma na sam virus, ali i na terapiju koja se preduzima, obično u kućnim uslovima. Posebno mogu da stradaju oni koji olako shvate bolest. Na Klinici za infektivne i tropske bolesti u poslednjih pet godina, a zbog teških formi bolesti koje daje grip, ležalo je nekoliko desetina pacijenata. Kod pojedinaca grip je imao kobne posledice.

 

Hoće li mutirani virus uvećati broj?
- Virus gripa se stalno menja jer je nepredvidiv, ali ozbiljnih mutacija nema. Za sada ne postoje naznake o novom soju, kakav je uočen 2009, s pojavom svinjskog gripa, koji se manifestuje većim brojem obolelih, težom kliničkom slikom i većom učestalošću komplikacija. Danas u Evropi dominira grip tipa A, od virusa tipa B je 30 puta češći, a AH1N1 (svinjski grip) je mnogo prisutniji od podtipa AH3N2.

 

Na šta treba obratiti pažnju?
- Ignorisanje simptoma bolesti i preporuke o strogom mirovanju niko ne bi trebalo sebi da dozvoli . Pojedinci misle da, kao prehladu, grip mogu da preleže na nogama, ne započinju osnovnu terapiju, ne javljaju se lekaru ni kad bolest uzme maha. Sudbinu uvek najviše izazivaju oni koji se u ovakvim prilikama junače: zbog potcenjivanja bolesti završavaju na višenedeljnim bolovanjima i infektivnim odeljenjima.

 

Koje su najopasnije posledice?
- Grip može da se iskomplikuje tako da pacijent oboli od teške upale pluća, mora da se leči u bolnici, nekad prikači na aparat za veštačko disanje. Javnost je upoznata sa smrtnim ishodima kod ovakvih bolesnika, posebno u kombinaciji sa drugim faktorima.

 

Koji su to faktori?
- Uglavnom je starost pacijenta u pitanju, ali i neka hronična bolest, često skrivena. Pacijent, naime, lekaru nikada nije prijavljivao tegobe jer ih nije osećao, ili je smatrao da su nebitne - njegovo zdravstveno stanje je naoko stabilno. Zapaljenje mozga uzrokovano virusom gripa takođe se beleži, doduše ređe, ali može, baš kao i upala pluća, da bude uzrok smrti.

 

I bakterije komplikuju bolest.
- Nekada se i one nakaleme. Lečenje gripa podrazumeva antivirusne lekove koji specifično deluju na virus, posebno kada dođe do infekcije sa teškom kliničkom slikom. Daju se samo po preporuci lekara. Kada se virus udruži s bakterijama, od vrste zavisi koji će se antibiotici koristiti, a tok bolesti je otežan.

 

Kako lečimo blaže oblike?
- Bez komplikacija, u kućnim uslovima, oporavi se većina obolelih uz upotrebu lekova za ublažavanje simptoma bolesti koji se određuju prema uzrastu i preporuci lekara, uz povećan unos tečnosti, ishranu bogatu vitaminima i što više odmaranja. U tom slučaju bolest će trajati sedam dana. Naravno, ovo važi ako, istovremeno, nemamo i druge bolesti.

 

Šta još treba da poslušamo?
- Uravnotežena ishrana, dobra fizička kondicija, dovoljno sna i odmora prva su linija odbrane od virusa gripa. Osnaženi organizam lakše će se suočiti s bolešću ili će je izbeći.I


Kad se pojave simptomi:
- ostanite kod kuće
- javite se lekaru
- obezbedite mere izolacije
- odvojte pribor za jelo
- pokrivajte nos i usta maskom, maramicom
- provetravajte prostorije
- koristite dezinfekciona sredstva

Lampica za uzbunu
Svi pacijenti koji imaju srčane, bubrežne ili druge hronične bolesti trebalo bi odmah po pojavi simptoma gripa da se jave lekaru. Vremena za čekanje nema ni kod onih kojima je temperatura izuzetno visoka, ubrzan srčani ritam, plitko i otežano dišu,
zamara ih svaki korak.

Ne junačite se
Poslušajte savete Lene kako biste lakše pobedili grip ako se niste vakcinisali, a nemojte da se junačite ni kada bolest prođe. Uobičajene dnevne aktivnosti započnite postepeno. Posebno pazite kad izlazite: hladan vazduh kod iscrpljenog organizma može da izazove napade kašlja i teškog disanja. Sluzokoža disajnih organa ne obnavlja se istog časa kad spadne temperatura, potrebno joj je više vremena.

 

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...