Najnovije vesti

NAUČNICI OTKRILI: Ako želimo da opstanemo na Zemlji svi moramo na dijetu! OVO SU DNEVNE KOLIČINE
Foto: Shutterstock

IDEALNA ISHRANA

NAUČNICI OTKRILI: Ako želimo da opstanemo na Zemlji svi moramo na dijetu! OVO SU DNEVNE KOLIČINE

Zdravlje

Ono što stručnjaci nazivaju idealnom ishranom jeste smanjenje konzumacije crvenog mesa i šećera za 50 odsto, dok bi uzimanje orašastih plodova, voća, povrća i mahunarki trebalo udvostručiti

 

Trenutno na svetu živi 7,7 milijardi ljudi, a veruje se da će se taj broj do 2050. popeti na 10 milijardi i da će i dalje rasti. Naučnici s Harvarda tvrde da su otkrili ključ održivosti, dijetu koja bi mogla da nahrani 10 milijardi ljudi i da pritom spase planetu. Ovo pitanje ih je mučilo decenijama jer broj ljudi na svetu raste, a resursa je sve manje ili su ograničeni.

 

O kakvoj dijeti je zapravo reč
"Planetarna dijeta" trebalo bi da reši ovaj problem, a za one koji strahuju da bi ona bila restriktivno neprijatna, imamo dobre vesti - ona ne podrazumeva totalnu zabranu mesa i mlečnih proizvoda. Ipak, zahteva veliku promenu u izboru i kombinaciji namirnica koje svakodnevno jedemo. Naime, ako svaki dan konzumirate meso, mogli biste proći kroz teži period. Crveno meso, po mišljenju naučnika, trebalo bi jesti najviše jednom nedeljno, piletinu i ribu nešto češće, a najviše proteina trebalo bi unositi iz povrća. Istraživači preporučuju svakodnevnu konzumaciju orašastih plodova i mahunarki. Naročito se preporučuje konzumacija voća i povrća, koje bi trebalo da zauzme polovinu svakog tanjira.

foto: Shutterstock

Kako to izgleda u praksi? Ovo su dnevne količine:

1. 50 grama orašastih plodova
2. 75 grama mahunarki
3. 28 grama ribe
4. 13 grama jaja (jedno i po nedeljno)
5. 14 grama crvenog ili 29 grama belog mesa
6. ugljeni hidrati - hleb ili pirinač 232 grama ili 50 grama povrća koje sadrži skrob
7. 250 grama mlečnih proizvoda
8. 300 grama povrća i 200 grama voća

 

Uz sve ovo, dozvoljeno je pojesti 31 gram šećera dnevno i otprilike 50 grama ulja, a preporuka je maslinovo ili bundevino.

 

Nema gladovanja
Profesor Volter Vilet ima odgovor za one koji strahuju da je ovakva ishrana "tužna".
- Postoji bezbroj mogućnosti i varijacija. Ovde se ne radi o gladovanju, već o zdravim namirnicama u kojima se može uživati. Hrana koju jedemo i način na koji je proizvodimo određuje zdravlje ljudi na planeti, a sada to radimo jako loše - rekao je Vilet, a Tim Lang, profesor univerziteta u Londonu i glavni autor studije, dodao je:
- Ishrana 10 milijardi ljudi do 2050. zdravom i održivom hranom biće nemoguća bez promene prehrambenih navika, poboljšanja proizvodnje hrane i smanjenja otpada. Više od 800 miliona ljudi nema dovoljno hrane, a još više njih ne hrani se zdravo, što dovodi do prerane smrti i bolesti.

foto: Profimedia

Trošimo mnogo pitke vode
Ovaj plan bi zahtevao promenu ishrane u skoro svakom delu sveta. Evropa i Severna Amerika morale bi drastično da smanje konzumaciju crvenog mesa, istočna Azija konzumaciju ribe, a Afrika količinu pojedenog skrobnog povrća. Ako se detaljnije pogleda uticaj koji pojedine namirnice imaju na okolinu, vidljivo je da upravo meso i mlečni proizvodi spadaju u faktore koji nanose ogromnu štetu. Gasovi koje ispušta stoka koju uzgajamo za hranu iznose između 14,5 i 18 odsto emisije gasova koji dolaze od ljudske ruke.
Poljoprivreda je takođe značajan izvor zagađenja zbog amonijaka koji se koristi na farmama. Proizvodnjom hrane, odnosno navodnjavanjem troši se i 70 odsto zaliha sveže vode.

 

Kreće se u ozbiljnu akciju
Predložena "planetarna ishrana" rezultat je trogodišnjeg projekta i uključivao je 37 naučnika iz 16 zemalja sveta, počevši od stručnjaka za klimatske promene pa sve do nutricionista. Dve godine osmišljavali su dijetu, koja je konačno objavljena, a sada je plan da se sa ovim zaključcima obrate svim vladama sveta i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. To bi mogao biti prvi ozbiljan korak prema prehrambenoj revoluciji.

 

(Kurir, Foto:Shutterstock)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...