Najnovije vesti

DR VET. NENAD M. GLAMOČLIJA O BOLESTIMA KOJE SE PRENOSE SA ŽIVOTINJE NA ČOVEKA: Bolje sprečiti nego lečiti!
Foto: Shutterstock

ZOONOZE

DR VET. NENAD M. GLAMOČLIJA O BOLESTIMA KOJE SE PRENOSE SA ŽIVOTINJE NA ČOVEKA: Bolje sprečiti nego lečiti!

Zdravlje

Spektar bolesti koje se prenose sa životinja na čoveka je veliki. Moguća je i obrnuta situacija, a simptomi i znaci oboljenja kreću se od sasvim blagih do vrlo teških oblika, a nekad dolazi čak i do smrti

 

Hladna, snežna zima učinila je svoje - zagrejala je dodatno mnoga srca. Ljudi žele da pomognu promrzlim životinjama, obezbeđuju im skloništa, uvode ih u kuće i stanove, dele s njima hranu. Naši stari bi rekli - i dobro i zlo!


Da li bezazlena igra ili maženje (ne)očekivanih ljubimaca mogu da budu opasni i kako treba da se čuvamo od gljivica, crevnih parazita, bakterija, alergija, aktiviranja neke autoimune bolesti od strane svih kućnih ljubimaca, čitaoce Lene upućuje dr. vet. med. Nenad M. Glamočlija.

 

foto: Privatna Arhiva

 

REDOVNE VAKCINE I VAŽNOST ODRŽAVANJA HIGIJENE
- Osnovni cilj zaštite podrazumeva, pre svega, aktivnu imunizaciju vakcinama i čišćenje životinja od parazita. Odbijanje da se vakcinišu protiv besnila ili zaraznih bolesti zbog verovanja da će to uticati na njihovu inteligenciju, rast i razvoj je apsolutno neodgovorno prema njima samima, ali i u odnosu na okolinu. Podrazumevaju se i higijena prostora u kojem životinje borave, a to nisu sami psi i mačke, lična higijena, redovne kontrole kod veterinara i lekara.

 

Koliko smo ugroženi?
- Uprkos uvreženim mišljenjima da je opasnost od bolesti koje se prenose s psa na čoveka veliki, pravi rizik je minimalan ako se poštuju izvesna pravila, pre svega redovno pranje ruku. S mačkama je malo drugačija priča. Naše živote mogu da poremete i ptice, glodari, reptili...

 

KOJE JE OBOLJENJE NAJOPASNIJE
Koje zoonoze su kod nas najčešće?

- To su gljivična oboljenja kože (ringworm), crevni paraziti (obli, pljosnati crvi, protozoe), bakterije digestivnog trakta (salmoneloza, kampilobakter), sistemska bakterijska oboljenja (leptospiroza).

 

Da li je i šuga na listi?
- Znatno ređe se mogu preneti sistemska kožna oboljenja kao što su šuga i demodeks.

 

Šta je najopasnije?
- Svakako najopasnije oboljenje koje se može preneti sa psa na čoveka jeste besnilo, koje je virusne etiologije. Na sreću, skoro je iskorenjeno, ali treba znati da su mačke u svetu češći prenosioci, jer im mnogi vlasnici dozvoljavaju da slobodno lutaju.

 

Na šta treba da pripazimo?
- Ukoliko u okruženju postoji leglo pasa i mačaka, tražite da vašeg ljubimca, novog ili starog člana porodice, testiraju na đardiozu (najčešća zoonoza) prilikom svakog rutinskog pregleda stolice, obavezno ako postoje simptomi akutnog ili hroničnog proliva. To isto treba i ljudi da učine.

 

PAPAGAJ, HRČAK, GMIZAVCI
Šta nas još muči?

- Ne zaboravimo i druge kućne ljubimce: ptice, gmizavce, hrčke, kuniće... Nadutost kapaka, usana i nosa, suzenje iz očiju, kijanje, kašljanje, šmrcanje, svrab određenih delova tela opominju da smo alergični na ove životinje. Zbog otoka je moguće gušenje, pa treba hitno potražiti lekara. Znak alergije su i astmatični napadi, koprivnjača, ekcemi. Ptičji izmet treba odmah čistiti, izazivač je alergije kad se pretvori u prah daleko češće od perja! Takođe, alergijski potencijal glodara je visok, u vazduh stiže isparavanjem urina.

 

Šta je s vlasnicima reptila?
- Reptili prenose salmonelozu, mada su infekcije retke. Podložnija su deca, osobe sa oslabljenim imunitetom i starije osobe. Lična higijena i dezinfekcija ruku su veoma bitni i u dodiru s ovim životinjama. Interesantno je, inače, da zmije ne prenose nijednu bolest ljudima.

 

Kakva je vaša poruka?
- Nemojte se uplašiti posle iznetih činjenica! Imajte na umu da je kontakt sa životinjama dobar način za jačanje imuniteta, posebno dece, a doprinosi i otpornosti na alergije, snižava pritisak, umanjuje stres. Uz poštovanje osnovnih pravila, higijene pre svega, uživajte u druženju!

 

RIZIČNE KATEGORIJE
U posebno rizične kategorije spadaju hronični bolesnici sa smanjenim imunitetom, oboleli od side, pacijenti na hemoterapiji, osobe s transplantiranim organima, urođenim imunodeficijencijama, deca, trudnice i starije osobe, stočari, poljoprivrednici.

 

SAČUVAJTE I I ŽIVOTINJE I SEBE
Da bi se svaki rizik prenosa bolesti sveo na minimum, najbitnije mere prevencije su:
- masovna edukacija stanovništva
- redovno pranje ruku posle kontakta s životinjama i upotrebe toaleta
- veterinarski pregled (redovna vakcinacija)
- kupanje i četkanje zbog uočavanja eventualnih promena na koži krznenih ljubimaca
- čišćenje i uklanjanje fecesa za životinjama
- redovna prevencija protiv spoljnjih i unutrašnjih parazita
- odvojeno pranje posuđa
- redovno čišćenje mesta u kojima životinja boravi
- stavljanje pod kontrolu pasa i mačaka lutalica

 

MAČJA GROZNICA
Bolest se širi kada zaražena mačka ogrebe (dovoljno je samo da probije površinu kože) ili ugrize čoveka ili kada liže otvorenu ranu neke osobe. Ako primetite crvenilo, oticanje (posebno limfnih čvorova), osećate se iscrpljeno, dehidrirate i izgubite apetit, obavezno se obratite lekaru. Leči se antibioticima. Ređe komplikacije su promene na jetri, slezini, srčanim zaliscima i mozgu.

 

KAKO SE PRENOSE BOLESTI
* direktnim kontaktom sa životinjama (udisanjem vazduha/prašine, preko sekreta - oralni/telesni kontakt, izmeta, urina; sa javnih površina; ujedom zaražene životinje; rukovanjem kožom, vunom, dlakom)
* preko posuda i hrane (posebno meso, mleko i jaja)
* putem parazitskih vektora (krpelji, komarci, muve, glodari...)


PUT DO DIJAGNOZE
Neophodna su ciljana laboratorijska ispitivanja:
- direktno izolovanje uzročnika bolesti
- mikroskopski pregled punktata, stolice, krvnog razmaza, bolničkog materijala
- dokazivanje prisustva antigena uzročnika ili prisustva specifičnih antitela raznovrsnim serološkim reakcijama

 

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...