Ne negirajte tegobe i ne pokušavajte sami da se lečite, prikrivanje bolesti može da ima fatalni ishod
Zimsko vreme najteže pada osobama koje već imaju neka hronična oboljenja. Pored srčanih bolesnika, ekstremno niske temperature koje ne prijaju nikome, ali i nagle promene vremena, čemu smo svedoci ovih dana, posebno ne podnose pacijenti sa suženim arterijama. Bol, promenu boje kože, otežanu pokretljivost ekstremiteta mogu i drugi da primete - pravo je vreme da se reaguje kako se problemi ne bi proširili i ugrozili celokupno zdravlje.
Kako da se izborimo sa pogoršanim dovodom kiseonika u stopala i u šake koji za tili čas na minusu pomodre, koje simptome ne smemo da zanemarimo kako bismo izbegli teške komplikacije koje bolesti vena sa sobom nose, čitaoce Lene upućuje pukovnik doc. dr Ivan Marjanović, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti u VMA i jedan od pionira razvoja endovaskularne hirurgije u Srbiji.
Da li ovih dana imate više posla? - Uticaj niskih temperatura na arterijske krvne sudove je evidentan, baš kao i na vene. Pacijenti koji imaju probleme s venama više nam se javljaju, njihov broj je visok ne samo u Srbiji nego i u svetu. Njihove tegobe se prvenstveno tiču površinskih vena, imaju tzv. varikozni sindrom.
Zima za to nije jedini krivac. - Nažalost, ljudi uglavnom ne posećuju lekare na vreme, negiraju ili prikrivaju tegobe, pokušavaju sami da se leče. Kod doktora, neretko, odlaze kad se pojavi poslednji stadijum površinske venske bolesti, kad su evidentne komplikacije.
Šta posebno pogađa vene? - Jedna od glavnih i najopasnijih komplikacija je pojava tromba u nelečenim venama kako u površinskim tako i u dubokim.
Da li to može da bude fatalno? - U nekim slučajevima može da dođe do smrtnog ishoda. Vene koje pripadaju površinskom sloju su one koji ljudi vide na svojim nogama kao proširene. Ne ostavljaju značajne posledice sem zadebljanja na mestu gde je bio tromb. Ipak, proširenja koja vide nisu samo estetski problem, predispozicija su za kasnije opasnosti: odvajanje većeg dela tromba, njegov put kroz venski sistem i nastanak plućne embolije kao završne i ponekad fatalne komplikacije. Reč je o dubokoj venskoj trombozi koja je nastala u dubokom venskom sistemu.
Kako da prepoznamo simptome? - To su simptomi koje većina pacijenata pripisuje nekim drugim stanjima. Uglavnom su žene te koje boluju od nekog oblika venske insuficijencije. Simptomi su umorne, teške noge, javljuju se noćni grčevi, oticanje nogu...
Šta još doprinosi trombozi? - Mišići potkolenice donjih ekstremiteta su veoma značajni. Tokom hodanja guraju krv kako bi protok bio dobar. Ali kod operacija, velikih preloma kostiju ili povreda koje su česte zimi dolazi do zastoja jer pacijent mora da leži. Bolesnici ujedno gube značajnu količinu krvi i drugih tečnosti u organizmu - dehidriraju: krv se zgrušava i imaju veću sklonost ka trombozi.
Kako se njima pomaže? - Kod pacijenata koji su podvrgnuti operativnim zahvatima prilikom intervencije, ali i pre i posle, vodi se računa kakvu profilaktičku terapiju koriste kako ne bi došlo do fatalnog ishoda. U suprotnom bi, recimo, 85% pacijenata koji su imali ugradnju veštačkog kuka obolelo od duboke venske tromboze i stradalo od plućne embolije.
Ko treba još da se pripazi? - Duboka venska tromboza je česta komplikacija i vodeći uzrok smrti kod pacijenata sa kancerom. Problemi se javljaju kod osoba koje inače imaju lošu perifernu cirkulaciju. Rizične grupe, u koje spadaju dijabetičari, pušači, osobe sa sistemskim imunološkim problemima, takođe su podložne trombozi. Treba se pričuvati ovih dana, promrzline su samo jedan korak ka nekim ozbiljnijim stanjima koja, nažalost, mogu da dovedu i do nekih amputacionih procedura.
Da li su oboleli i oni kojima prsti poplave na zimi? - To je zabluda. Kad izađemo na hladnoću, mišići zapravo stežu male periferne krvne sudove kako bi svu cirkulaciju preusmerili u bitnije organe u našem organizmu.
Kakva je vaša poruka ljudima? - Svakom od nas se bar jednom u životu dogode problemi s venama. Ponavljam, naoko blagi problemi se nikako ne smeju zanemarivati. Preporuka vaskularnih hirurga je da se sa prvim simptomima jave lekaru koji će ih, u zavisnosti od stanja, uputiti kod specijaliste na dalje preglede, dijagnostičke procedure i lečenje. Svako će dobiti savet za dalji vid lečenja kako bi izbegao komplikacije.
Šta im još savetujete? - Adekvatno oblačenje, odnosno utopljavanje, obavezno je. Na niske temperature ne treba izlaziti naglo. Kad direktno sa dvadesetak stepeni iskočimo na minus, organizam doživljava šok. A kada smo već na niskim temperaturama, najopasnije je da stojimo u mestu. Kretanje poboljšava cirkulaciju, krvotok se, ako se pravilno ponašamo, normalno uspostavlja i u tako hladnim danima.
Leva strana ugroženija Zbog određenih anatomskih osobina, tromboze u dubokom venskom sistemu su češće sa leve strane. Crvenilo i toplina ukazuju da je noga puna krvi, pacijent oseća bol i pritisak na nerve. Sklonost ka flebotrombozi imaju osobe srednje životne dobi.
Kako do dijagnoze Uvidom u kliničku sliku pacijenta postavlja se dijagnoza dubinske venske tromboze. Stepen oštećenja venske cirkulacije određuje se testovima za ispitivanje sposobnosti venskih zalistaka. UZ sonografijom se dobija odličan uvid u vene, na osnovu koga lekar odlučuje koju će terapiju predložiti.
Šta kad koža promeni boju Promene na boji kože stopala ili prstiju češće su u ovim hladnim danima, ali je znatno veći broj pacijenata koji se javljaju zbog pojave duboke venske tromboze. Razlozi su neadekvatna aktivnost, preterano sedenje, nedovoljan unos tečnosti. Sve to potencira smanjenu prohodnost venskih krvnih sudova, odnosno pojavu tromba i u donjim i u gornjim ekstremitetima. Ruke i stopala po povratku u zagrejane prostorije ne treba odmah stavljati pod toplu vodu, a većina upravo to čini. Ekstremiteti treba postepeno da se zagrevaju.
(Branja Mitrović, Foto:Shuttersock)
