Čovek je socijalno biće i prirodna je naša težnja ka drugim ljudima. Na različite načine uključeni smo u društvo i zajednice u kojima živimo, a na koji način možemo da unapredimo takve odnose otkriva psihoterapeut Milica Zarin
Međusobno se razlikujemo po društvenosti ili otvorenosti prema drugim osobama. Neki ljudi uživaju u svojoj samoći, zatvoreni su, povučeni, stidljivi, retko kad se otvaraju, imaju teškoće u komunikaciji, teško uspostavljaju kontakt sa drugom osobom i nisu u stanju da ostvare stabilne socijalne veze. Ekstrovertne osobe vole društvo, otvorene su prema drugima, lako sklapaju prijateljstva, brzo ostvaruju društvene kontakte i stalno šire svoju socijalnu mrežu. Većina ljudi predstavlja mešavinu svih nabrojanih karakteristika i nalazi se između ova dva ekstrema. Crte socijalnog funkcionisanja nekad su stabilne crte ličnosti, a nekada modifikovani načini ponašanja.
KOMUNIKACIJA SA DRUGIMA Svidelo se to nama ili ne, neke stvari možemo da uradimo potpuno sami, ali većinu ne možemo, bez obzira na želju i volju - potrebni su nam drugi ljudi. Emotivno zadovoljstvo i ispunjenost u velikoj meri zavise od socijalne mreže koju smo izgradili oko sebe. Drugi ljudi mogu da nam pruže utehu, razumevanje, toplu reč, ali isto tako i da nas uvrede, pokažu agresiju, zavist i negativne emocije. U privatnom životu imamo izbor da kao odrasli ljudi biramo s kim ćemo provoditi vreme. Biramo drugarice, prijatelje, partnere, one koji nam prijaju i s kojima nam je u društvu lepo. Na radnom mestu situacija je drugačija. Većinu kolega i koleginica nismo mi birali i ne bismo provodili vreme s njima da nije posla koji obavljamo. Neki od njih prijaju nam i pozitivno utiču na nas, dok nas oni drugi obasipaju negativnom energijom.
BUDITE KOLEGIJALNI Veliko je umeće prilagoditi se i uklopiti u okruženje na radnom mestu, a pritom biti funkcionalan, produktivan i zadovoljan. Opšta atmosfera na poslu izuzetno je važna za svakog pojedinca, ali je isto tako bitna i za produktivnost firme. Bilo koja delatnost da je u pitanju, najznačajniji faktor produktivnosti upravo je čovek. Zadovoljstvo poslom predstavlja bitan kriterijum funkcionisanja pojedinca, a samim tim i celokupne radne organizacije. Pozitivna atmosfera u timu osnova je za dugoročnu stabilnost i uspeh. Veliki broj istraživanja koja su sprovedena poslednjih godina jasno i nedvosmisleno pokazuje da motivacija za rad nije uvek samo i isključivo u materijalnoj naknadi. Izuzetno je važno i poštovanje među kolegama, to jest pozitivna radna atmosfera u timu. Poštovanje i kooperativnost osnovne su karakteristike dobrih međuljudskih odnosa. Pozitivna energija na poslu izvor je zadovoljstva i radosti. Iz takvih osećanja lakše se prevazilaze stresne i krizne situacije i brže se dolazi do rešenja problematičnih situacija.
NEGUJTE POZITIVNU ATMOSFERU S druge strane, loša atmosfera stvara sputavajuće i ograničene odnose, gde pun potencijal pojedinca i kolektiva ne može da se ispolji i dođe do izražaja, što je loše za svakog člana kolektiva. Tu nema pobednika, svi su gubitnici. Loša atmosfera indukuje konfuziju i paniku među zaposlenima, greške su češće i produktivnost je manja. Ukoliko ste u firmi gde vlada loša atmosfera, morate postaviti jasne granice u međuljudskim odnosima i na taj način zaštititi sebe. Ne smete dozvoliti da negativna energija loše utiče na vaše raspoloženje, jer posao je samo jedan aspekt vašeg života. Poštujte svoje saradnike i kolege, prihvatite ih, uvažavajte njihovo mišljenje i stavove. Ukoliko ste u relativno zdravom kolektivu, potrudite se da negujete i održavate pozitivnu atmosferu. Ulažite vreme, pažnju i energiju u odnose sa svojim kolegama. Tako ćete i u budućnosti svi višestruko biti na dobitku.
(Ksenija Konić, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
