Najnovije vesti

ON JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH SRPSKIH RADIOLOGA! Dr Nadrljanski: RAK JESTE IZLEČIV! Sve o lečenju kancera, dijagnostici, zdravoj ishrani, nadrilekarima... INTERVJU KOJI SE ČITA U DAHU
Foto: Privatna arhiva

šef Odseka dijagnostike bolesti dojke u Insitutu za onkologiju

ON JE JEDAN OD NAJCENJENIJIH SRPSKIH RADIOLOGA! Dr Nadrljanski: RAK JESTE IZLEČIV! Sve o lečenju kancera, dijagnostici, zdravoj ishrani, nadrilekarima... INTERVJU KOJI SE ČITA U DAHU

Zdravlje

Dr sc. Mirjan M. Nadrljanski, specijalista radiologije - onkolog i šef Odseka dijagnostike bolesti dojke u Insitutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu spada u red najcenjenijih radiologa kako u našoj zemlji tako i u regionu.

 

Sa njim razgovaram samo nekoliko dana od obeležavanja Svetskog dana borbe protiv raka.

 

I na početku prvo i najvažnije pitanje - da li je rak dojke izlečiv ili ne?

 

"Rano otkrivene maligne promene, koje se detektuju radiološki, u fazi kada maligne ćelije, uslovno rečeno – još uvek nisu “probile” tzv. bazalnu membranu, dakle, koje su još uvek lokalizovane i koje ne mogu da se otkriju palpatorno – odnosno ne mogu da se “napipaju”, nakon adekvatne dijagnostike i terapije, predstavljaju uspešnu “misiju” tima onkologa. Takve promene se otkrivaju kod uslovno rečeno zdravih žena, koje se bez simptoma javljaju na mamografski pregled u okviru organizovanog skrining programa. Kada se takva promena detektuje, i kada se biopsijom utvrdi da je tzv. karcinom “in situ”, onda se adekvatnom terapijom ta bolest faktički izleči. Žena posle toga živi normalno, uz preporučene kontrole!", kaže dr sc. Nadrljanski i dodaje:

 

"S druge ukoliko se žena javlja sa promenama koje je sama “napipala”, ili sa očiglednim promenama tipa narandžine kore na samoj koži, uz npr. icedak iz bradavice, ili sa jednostranim krvarenjem, onda govorimo o bolesti koja može biti uznapredovala ili čak i metastatska ukoliko se bolest “proširila” na ciljane unutrašnje organe, pošto je rak dojke sistemska bolest. Onda govorimo o takvoj vrsti lečenja gde je cilj da se produži vreme preživljavanja i da se popravi kvalitet života same pacijentkinje. Tu ne možemo govoriti o izlečivoj bolesti, ali govorimo o tendencijama da se proces pretvori u hronični."

 

Ističe da bi žene trebalo da znaju da se mamografskim pregledima, koji se realizuju u okviru Nacionalnog skrininga raka dojke u Srbiji, u dvogodišnjim intervalima uključene zdrave žene u starosnoj grupi od 50 – 69. god. života i da je izuzetno značajno da se odazovu na poziv.

 

"Ako se na samom pregledu otkrije ili posumnja na bilo šta, što je “sumnjivo”, tada se kreće u detaljno radiološko ispitivanje sa ciljem da se ili potvrdi, ili isključi postojanje bolesti. Ukoliko se isključi postojanje “sumnjivih” promena u dojkama, nastavlja se radiološko praćenje."

 

MAMOGRAFIJA – ZLATNI STANDARD

 

"Mamografija jeste zlatni standard, kada je u pitanju inicijalno radiološko ispitivanje, odnosno kada je u pitanju skrining raka dojke. Ono što je bitno, bez obzira na različitu senzitivnost u raznim kliničkim studijama, ona predstavlja bazični, polazni radiološki pregled. Posle kliničkog pregleda, kod svih žena koje imaju više od 40 godina, prvi sledeći pregled je mamografski. Ukoliko je građa dojke takva da je dominantna žlezdana struktura i da mamografija tada ima smanjenu senzitivnost, predlažu se dodatni radiološki pregledi. Ali i tu postoji njen značaj. Na osnovu mamografije, može da se isključi postojanje “sumnjivih” grupisanih mikrokalcifikacija, koje na ovom stepenu tehnološkog razvoja, ne mogu pouzdano da se inicijalno otkriju ni ultrazvukom, pa ni na magnetnoj rezonanciji", kaže dr sc. Nadrljanski.

 

Naglašava da je bitno da nijedna pacijentkinja ne isključuje mamografiju, koja joj je predložena.

 

"Ako se na mamografiji ne vide “sumnjive” promene, onda će se preporučiti druge, dopunske radiološke tehnike. Ali je bitno da pacijentkinje ne odustaju od mamografskog pregleda!"

 

BIOPSIJA DA ILI NE

 

"Nažalost, nisu retke predrasude kod pacijentkinja kada su u pitanju biopsije. Ono što moramo da naglasimo, to je da je brzina rasta samog tumora definisana njegovom “biologijom”. Što se biopsije tiče - tumor neće dodatno da raste, neće ni brže da raste, ako se uradi biopsija. Takođe, biopsija ne može da dovede do straha, koji se u narodu popularno zove “rasejavanje tumora”. Biopsija, dakle uzimanje isečka tumorskog tkiva, izvodi se pod kontrolom ultrazvuka ili mamografa na namenskom stolu ili magnetne rezonancije, a u lokalnoj anesteziji. Dakle, kao prvo, ova metoda je bezbolna i realizuje se u uslovima, koji nisu neprijatni. Sterilnom iglom se uzimaju isečci tkiva, uzorci, koji se šalju na tzv. patohistološku analizu, odnosno analizu pod mikroskopom i tzv. imunohistohemijsku analizu, ukoliko postoji potreba i tada dobijamo tzv. “ličnu kartu” tumora. Prilikom ulaženja i izlaženja igle nema rasejavanja tumora. Ćelije koje su fizički “izvađene”, gube sposobnost preživljavanja. Da razjasnimo - ne postoji mogućnost da se biopsijom podstakne rast tumora. To je naučno dokazano i ova metoda se radi više od 20 godina", razjašnjava dr sc. Nadrljanski.

 

Prema njegovim rečima veoma je bitno da se uradi biopsija svake promene koja može da se na kliničkom pregledu “napipa”, kao i da se uradi biopsija svih sumnjivih promena koje se radiološki detektuju.

 

"Biopsijom dobijamo pravovremenu histopatološku analizu. To znači da dobijamo tačan “foto robot” i ćelijski, kao i molekularni profil tumora. Tu možemo da saznamo i na koju će terapiju tumor najbolje reagovati, odnosno, koliko je po svojoj prirordi agresivan. U tom smislu, pre svake terapije, bilo da se radi o hirurgiji, hemoterapiji i / ili zračnoj terapiji, konzilijum donosi odluku na koji način će se pristupiti lečenju, a sa najboljim efektima za pacijentkinju."

 

ŠTA JE MALI TUMOR?

 

"Postoji takozvana “TNM klasifikacija” na osnovu koje se utvrđuje klinički stadijum tumora, a koja je definisana na osnovu veličine tumora (“T”), eventualne zahvaćenosti limfnih čvorova (“N”) i eventualnog postojanja udaljenih metastaza (“M”). Na osnovu kombinacije parametara, definiše se stadijum. Pre uvođenja Nacionalnog skrining programa, sada već davne 2012. god., prema nekim statistikama, čak tri četvrtine detektovanih tumora su bili promera većeg od 2 cm. Nakon uvođenja Nacionalnog skrining programa, postoje analize, koje upućuju na značajnu promenu stanja, odnosno, značajno je veći udeo tumora promera do 2 cm, što je nesumnjivo značajan pomak u samoj dijagnostici, ali i mogućnostima efikasne terapije i preživljavanju. Danas je moguće detektovati i tumore i od 5-6 mm, čiju prirodu biopsijom možete potvrditi, odnosno definisati da li su maligni ili benigni, što opredeljuje dalji tretman", objašnjava dr sc. Nadrljanski i dodaje:

 

"Kada se detektuje tumor manji od 1 cm, možemo reći da se radi o promeni koja je otkrivena “na vreme”. Ako je tumor manji od 1 cm, odnosno ako je pacijentkinja operisana “na vreme”, ako nisu zahvaćeni regionalni limfni čvorovi, ako je molekularni profil tumora povoljan, tada možemo reći da je pacijentkinja “rešila” svoj veliki problem. Ali to nikako ne znači da treba da prestane da ide na redovne kontrole. Redovno praćenje je od izuzetnog značaja!"

 

TERAPIJA

 

Dr. sc. Nadrljanski ističe da je svaka terapija u lečenju raka, pa tako i terapija u lečenju raka dojke, strogo utvrđena protokolom.

 

"Taj protokol je definisan u okviru Vodiča dobre kliničke prakse u SAD, Evropi, pa tako i Republici Srbiji. Sve konzilijarne odluke su definisane na osnovu aktuelnih protokola usklađenih sa najvišim svetskim standardima. Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, u okviru saradnje sa resornim ministarstvom, izdao je još pre tri godine seriju vodiča za pacijente iz svih domena onkologije, dakle izvesnu vrstu putoikaza od trenutka ulaska u Institut, do završetka lečenja. Pored štampanih, ovi sjajni vodiči su dostupni i na sajtu našeg Instituta."

 

PSIHOONKOLOGIJA

 

"Razvoj psihoonkologije je veoma značajan. Suočavanje sa bolešću je komplikovano i kompleksno, ne samo za samu pacijentkinju, već i za njenu najbližu okolinu. Zato ovom prilikom napominjem da u našem Institutu postoji Služba za podršku pacijentima, koja pomaže u suočavaju sa samom dijagnozom, ali i u svim važnim momentima lečenja i re-edukacije nakon završetka procesa lečenja", kaže dr sc. Nadrljanski i ističe da suočavanje sa dijagnozom nije jednostavno, ali da pravovremeno i adekvatno objašnejnje same prirode bolesti i daljeg lečenja može mnogo pomoći pacijentima, što je i njihovo pravo.

 

BENIGNE PROMENE

 

"Kada se kaže tumor, to ne znači odmah kancer. Svaka promena koja ima tri dimenzije, a koja je detektovana u dojci, u okviru “radne dijagnoze”, naziva se tumorska promena. Tumori po definiciji mogu biti benigni ili maligni", ističe dr sc. Nadrljanski.

 

Među najčešćim benignim tumorima dojke su fibroadenomi.

 

"Fibroadenomi se češće javljaju kod mlađih žena i to su tumori koje treba svakako radiološki pratiti. Ukoliko oni počnu da menjaju svoju strukturu, da rastu ili ako počnu da izazivaju “mehaničke” smetnje, tada će lekari razmotriti mogućnost bioptiranja ili eventualnog operativnog uklanjanja."

 

ZDRAVA ISHRANA

 

"Važniji od same zdrave ishrane je zdrav stil života, a zdrava ishrana je samo jedan segment. Čovek mora da odvoji dnevno najmanje pola sata za lagani trening ili šetnju, da ima balansiranu ishranu, da potencira unos voća i povrća. Od kancera dojke češće obole gojazne žene i one koje fizički nisu aktivne", kaže dr sc. Nasdrljanski.

 

NADRILEKARSTVO

 

"Mislim da je ova tema u nadležnosti rada drugih ustanova. Neretko, postoje elementi obmane, prevare i krivičnog dela. Ta materija je zakonski regulisana i svaka zloupotreba mora da bude sankcionisana", kaže dr sc. Nadrljanski i dodaje:

 

"Nažalost u vremenu krize, ljudi posežu za različitim mehanizmima odbrane. Ovim putem apelujem na sve da svoje zdravlje unapređuju zdravim stilovima života, da učestvuju u skrining programima, a kada je potrebno da se leče, da se obrate nadležnim medicinskim ustanovama. To je jedini put. Kada se govori o lečenju, tu nikako nema mesta za bilo kakav vid nadrilekarstva i primene neproverenih metoda dijagnostikovanja i lečenja, koje nije zasnovano na naučnoj metodologiji i nije zakonski definisano i stručno prihvatljivo.”

 

Kurir.rs/Petar Latinović/Foto: Privatna arhiva

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...