Neugodne situacije podstiču proizvodnju adrenalina, teraju "pumpu" na brži rad. I kratak dah opominje: predinfarktno stanje sve je češće u ranim godinama života zbog premalo kretanja, nezdrave ishrane i viška kilograma
Ubrzan rad srca, preskakanje, gušenje, nelagodnost u grudima, preznojavanje, varijacije arterijskog pritiska, nesvestice i oslabljena cirkulacija nisu simptomi na koje se danas žale samo stariji pacijenti. Granica za srčane tegobe drastično se pomera u "korist" mladih. Uzroka je mnogo, a veliki krivci za neslavnu statistiku su, zbog stila života, i naši naslednici: imamo sve mlađe bolesnike sa akutnim koronarnim sindromom i više nije retkost da se zbrinjavaju pacijenti mlađi od 30 godina koji su doživeli infarkt!
Zdrav način života, uz dobra dela i misli, put su u oporavak nacije, poruka je mladim čitaocima Lene dr Milijane Balević, kardiologa iz Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". - Hronični stres, hormonski disbalans, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola, energetskih pića, opojnih droga i primena nekih lekova i te kako utiču na srce. Međutim, saveti bliskih osoba, pre svega roditelja, da to nije dobro i da treba da "smanje brzinu" primaju se s nevericom. Lude godine će proći, ali kaskada organskih poremećaja, nastala u periodu mladosti, produbiće se ako se ne leči i može da bude pogubna po zdravlje.
STRAH OSTAVLJA PEČAT Koji su još faktori rizika? - Ne može da se zaobiđe anksioznost, sindrom modernog doba. Bitna je jer utiče na adaptacione mogućnosti pojedinca i njegov kvalitet života. Ovaj ozbiljan medicinsko-socijalni problem široko je rasprostranjen kod mlađe populacije. Dominantna emocija kojom se predstavlja je strah, a njega prati vegetativna disfunkcija.
Kako se manifestuje? - Neurovegetativna disfunkcija se u početku manifestuje kroz simptologiju kardiovaskularnog sistema, a okidač su promene emocionalnog stanja, posebno snižavanje raspoloženja.
Zašto do toga dolazi? - Više je razloga, nama svima znani su odsustvo roditelja (zauzeti poslom), društveni i ekonomski položaj mladih, genetika i, naravno - opsesija sredstvima javnog informisanja. Mladi se "ne skidaju" s interneta, društvenih mreža, televizije... Realno nismo u mogućnosti da bez njih funkcionišemo, ali ne treba preterivati.
Šta to sa sobom nosi? - Ubrzan rad srca, preskakanje, gušenje, nelagodnost u grudima, preznojavanje, varijacije arterijskog pritiska... simptomi su koji prate svaki reakciju na stres, ali ako traju mesec dana, bez realnog razloga, sumnja se na anksiozni sindrom.
To komplikuje situaciju. - Naravno, a kardijalni simptomi su komplikacija varijabilnog emocionalnog stanja mladog pojedinca koji nije razvio mehanizme prilagođavanja i zaštite kada je stres u pitanju. Takvi pacijenti prvo dođu do kardiologa, a nakon isključenja kardijalne patologije upućuju se neurologu radi evaluacije i daljeg tretmana.
MULTIDISCIPLINARNI PROBLEM Disfunkcija ima multisistemski karakter? - Gušenje, kratak dah, knedla u grlu nisu samo odraz načetog srca. Mogu se javiti i u respiratornom sistemu, isto tako i promene na koži ukazuju na srčane ili druge probleme. Mnogi problemi su povezani, zbog toga je neophodan multidisciplinarni pristup.
Koliko je kriva genetika? - Ima uticaja, ali uzrok neurovegetativne disfunkcije vuče korene iz perioda rane adolescencije, kada su deca naročito emotivna. Moram naglasiti da je tada uloga porodice od presudnog značaja: neopravdane kritike u tom periodu su kobne i okidač su za rani razvoj ovog kompleksnog sindroma. Njeno kliničko izražavanje je najčešće u periodu između dvadesete i tridesete godine. U današnje vreme čak 25% dece leči neurovegetativnu disfunkciju!
A ostale tegobe? - Nažalost, sve više je mladih koji imaju bar neki od simptoma.
Da li će ih pratiti do kraja života? - Ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme (svaki treći se leči, a svaki deseti se adekvatno leči), dovode do organskih komplikacija. Uz to, s godinama se osećaj anksioznosti, straha i panike samo povećava. Tako kod ove kategorije bolesnika čak i neznatan poremećaj dovodi do straha od pojave infarkta miokarda ili smrtnog ishoda. Ovakve psihofiziološke reakcije na stres vuku dalje u ponor, zato je neophodno na vreme početi s adekvatnim tretmanom.
Šta savetujete? - Najvažnije je da se problemi ne ignorišu. Stil života se mora promeniti, zdrav način života je osnov svega, a preporučujem i fizioterapiju, psihoterapiju, farmakoterapiju. Naravno, svakom mladom pacijentu se pristupa individualno.
RAZDRAŽUJUĆE VREME Drastične promene temperature prethodnih dana utiču i na mlade - najopasniji je prelazak iz hladnog vremena u toplo, posebno u prvih 12 sati. Da bi se ublažio negativan uticaj šetajućeg atmosferskog pritiska (prilagođavanje organizma traje tri dana), savetuje se dovoljno sna, boravak u prirodi, ishrana bogata voćem i povrćem. Osećaj nelagodnosti će se umnogome umanjiti, srce će biti mirnije.
POSLUŠAJTE! Redovna fizička aktivnost, dovoljan unos tečnosti, mediteranski način ishrane i vođenje računa da telesna težina bude u granicama normale ne samo što će poboljšati raspoloženje mladima već će i stabilizovati njihov krvni pritisak.
SAVET PLUS Kada stres naglo povisi pritisak, izmasirajte vrhovima prstiju liniju koja prolazi iza ušne resice do sredine ključne kosti. Laganim pokretima, desetak puta, pređite preko ovog dela tela odozgo nadole, pa ponovite postupak na drugoj strani.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
