Naučnici sa londonskog Kings koledža tvrde da bi se znakovi promena u mozgu mogli uočiti 15 do 20 godina pre pojave simptoma Parkinsonove bolesti. U otkrivanju promena značajnu ulogu ima serotonin, materija povezana sa spavanjem, raspoloženjem i apetitom koja se dosad nije povezivala s ovom bolešću čiji su simptomi drhtanje, premor i ukočenost, ali i depresija, problemi s pamćenjem i spavanjem.
Već dugo se Parkinsonova bolest povezuje s padom nivoa dopamina, hemijske materije koja je neurotransmitor između mozga i tela. Ipak, ovo istraživanje pokazalo je da je još jedna materija, serotonin, takođe povezana s ovom takozvanom ekstrapiramidalnom bolešću.
Ispitanici u dvadesetima i tridesetima koji imaju retku mutaciju na genu SNCA, pa je sigurno da će razviti Parkinsonovu bolest u kasnim četrdesetima ili pedesetima, imali su značajno smanjen nivo serotonina. Naime, naučnici su posmatrali mozak 14 osoba iz udaljenih sela u južnoj Grčkoj i Italiji koji imaju te genetske promene, s tim da je kod polovine već bila dijagnostikovana Parkinsonova bolest, a druga polovina nije imala nikakve simptome. Poređenje je rađeno s još 65 pacijenta s Parkinsonom, te sa 25 zdravih dobrovoljaca i uspeli su da utvrde rane promene u mozgu kod ispitanika u dobi od 20 do 30 godina, i to upravo u serotoninskom sastavu.
Drugim rečima, rezultati istraživanja pokazuju da se kod tih ispitanika nivo serotonina smanjio 15 do 20 godina pre nego što je došlo do problema s dopaminom, kako je objasdnio Marios Politis, jedan od predvodnika studije.
Pad serotonina takođe prethodi ranim kliničkim simptomima bolesti koji mogu da uključuju nedostatak osećaja mirisa, depresiju i poremećaj spavanja, i to čak 20 godina prije pojave bolesti. Ovi rezultati sugerišu da bi promene u serotoninskom sastavu mogle da deluju kao ključni signal ranog upozorenja za ovu tešku bolest.
"Naši rezultati upućuju na to da bi rano otkrivanje promena u serotoninu moglo da otvori vrata razvoju novih terapija koje će usporiti, a možda i sprečiti napredovanje Parkinsonove bolesti", rekao je Politis.
"Ključno je da smo otkrili promene u serotoninskom sastavu među pacijentima koji još nisu dobili dijagnozu. Takvo snimanje sastava serotonina u mozgu moglo bi da postane vredan alat za otkrivanje rizičnih pojedinaca, praćenje napredovanja bolesti i pomoć u razvoju novih tretmana", dodala je Heder Vilson, jedna od naučnica koja je radila na istraživanju.
"Ovo otkriće otvara mogućnost lečenja Parkinsonove bolesti u najranijoj mogućoj fazi, što je verovatno i najbolja prilika da se pomogne većem broj pacijenata čiji bi životi uništeni ovom strašnom bolešću", zaključio je profesor Derek Hil, koji inače nije učestvovao u ovom istraživanju.
U svakom slučaju ovo istraživanje će gotovo sigurno otvoriti mogućnost za pronalaženje dodatnih načina za pomoć, pre svega onima koji još nemaju simptome ili će barem odgoditi napredak Parkinsonove bolesti.
Kurir.rs/Jutarnji.hr/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
