Najnovije vesti

POSTOJI 30 NAMIRNICA KOJE ĆE UČINITI DA SE OSEĆATE BOLJE NEGO IKAD: Ovo je dijeta koja pomaže u PREVENCIJI RAKA i usporava starenje!
Foto: Profimedia

mršavite zdravo

POSTOJI 30 NAMIRNICA KOJE ĆE UČINITI DA SE OSEĆATE BOLJE NEGO IKAD: Ovo je dijeta koja pomaže u PREVENCIJI RAKA i usporava starenje!

Zdravlje

Italijanska autorka Elijana Liota nedavno je objavila dijetu, a tvrdi da pomoću nje možemo živeti zdravije i duže. Zasnovala ju je na naučnoj osnovi i sarađivala je sa stručnjacima Evropskog instituta za onkologiju iz Milana.

 

Vrlo jednostavna za primenu, ova dijeta predlaže metodu u dve faze pomoću koje bez mnogo odricanja možemo da promenimo navike u ishrani, a sve sa ciljem da radimo na prevenciji raka, kardiovaskularnih, metaboličkih i neurodegenerativnih bolesti, kao i da se obračunamo sa viškom kilograma.

 

foto: Profimedia

Već znamo da se neke namirnice ponašaju kao lekovi, jer mogu da leče i štite organizam. Dijeta Smartfood govori upravo o tim supernamirnicama, koje ne smemo da izostavimo iz našeg jelovnika.

 

One sarađuju sa našom DNK i usporavaju starenje, a istovremeno su lako dostupne. Elijana Liota objašnjava kako da ih uvrstimo u našu svakodnevnu ishranu i u nekoliko koraka unosi promene u naš stil života.

 

Smartfood je zapravo model ishrane koji poboljšava kvalitet života u svakom smislu, a čiji je cilj prevencija mnogih bolesti, među kojima rak i Alchajmer. Ovo je prva dijeta u Evropi koja je zasnovana na naučnim činjenicama i istraživanjima spovedenim u saradnji sa Evropskim institutom za onkologiju iz Milana.

 

Ovaj način ishrane je lak za primenu i treba postati model za ceo život.

Ovde je zapravo reč o 30 super intelegentnih namirnica koje se razlikuju kao dugovečne i zaštitne.

 

foto: Profimedia

Kada je reč o dugovečnim namernicama, zovemo ih tako iz razloga što poseduju molekule koji su u stanju da zaustave gene koji utiču na starenje naših ćelija, dok aktiviraju gene koji podmlađuju naše ćelije, i samim tim produžavaju život. Ovih namirinaca ima dvadeset, i među njima se nalaze recimo zelena salata latuga, crna čokolada, šumsko voće, kao i ljuta paprika ili ljubičasti krompir.

 

Ovde je zapravo reč o najnovijim istraživanjima u oblasti nutrigenomike, tj. oblasti u medicini koja se bavi odnosom hrane, DNK i naslednih faktora.

 

Genetksi faktor dugovečnosti zavisi pre svega od našeg metabolizma. Geni koji dovode do starenja, se aktiviraju posle obilnih obroka, na način tako što višak energije se automatski skladišti u masti. Hiperprodukacija energije dovodi zapravo do fizičkog propadanja i oboljenja, kao što je naprimer rak.

 

Nasuprot tome, ako jedemo manje, geni starenja se zaustavljaju, dok se aktiviraju geni koji podmlađuju naše ćelije, na način na koji dostupna energija služi pre svega da obnovi ćelije kojima je to potrebno. Takođe, možemo reći da su to namirnice koje imitiraju sitost. Zapravo, pametne molekule, deluju na način da zaustavljaju starenje ćelija, a stimulišu njihovo obnavljanje.

 

foto: Profimedia

S druge strane, kada je reč o namirnicama koje su zaštitne i kojih ima deset, iako one nisu u kontaktu sa našim DNK, dosadašnje studije pokazuju njihovu značajnu ulogu u zaštiti organizma. Među ovim namernicama nalaze se integralne žitarice, semenke, kao i koštunjavo voće.

 

Smartfood je dijeta koja ne zabranjuje, ali potrebno je ograničiti unos određene hrane, kao na primer: crveno meso koje se preporučuje do 500 grama nedeljno. Zatim, sve vrste prerađevina, kao i korišćenje rafiniranog brašna i šećera. Jako štetni su slatki sokovi ili gazirana pića. Dok, kada je reč o alkoholu, jedna čaša vina dnevno se može tolerisati.

 

2011. godine Svetski fond za istraživanje raka (WCFR), zaključio je da preterana konzumacija crvenog mesa povećava rizik za nastanak raka debelog creva. Limitirana upotreba nije opasna po zdravlje, ali ne više od 500 grama nedeljno, bilo da je reč o junetini, teletini ili svinjetini.

 

Problem koji nastaje, kada je reč o crvenom mesu, jeste uloga dva proteina: hemoglobin i mioglobin koji zapravo daju crvenu boju mesu. Ova dva proteina funkcionišu kao vrsta zamke za kiseonik, zahvaljujući jednom atomu gvožđa, tj.prostetičkoj grupi koja se naziva Hem. Primećeno je da ova grupa proteina, kada prolazi kroz naš digestivni aparat, može da izazove štetu. Razne studije su dokazale da ovi proteini proizvode kancerogene materije i izazivaju upale.

 

Znamo da hronične upale mogu dovesti do nastanka tumora. Crveno meso takođe je povezano sa viškom holesterola i dijabetesom.

 

foto: Profimedia

Način ishrane koji smanjuje rizik sa razvojem određenih bolesti je svakako preporučljiv. S druge strane, pravilna ishrana podrazumeva nekoliko puta nedeljno meso, ribu, jaja i mlečne prerađevine. Svakako, preporučljiva je konzumiranje mahunarki, kao i žitarica, pre svega integralnih koje su odlični izvor proteina.

 

Treba jesti što više povrća, što znači uz svaki obrok. Zamislite da su ručak i večera jedan veliki tanjir u kojem je polovina namirnica povrće i voće (naravno više povrća nego voća), zatim jedna četvrtina su žitarice (bolje ako su integralne), jedna četvrtina proteini od kojih oni iz familije mahunarki ili proteini životinjskog porekla kao što su riba, jaja, sirevi ili meso.

 

foto: Profimedia

Kurir.rs/Style.rs/Foto: Profimedia

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...