Ovaj poremećaj nije nimalo naivan. Nedostatak vazduha, lupanje srca, znojenje, drhtavica, mučnina koja vas savlada u sekundi iziskuju pomoć stručnjaka
Još u četvrtom veku pre nove ere rimski književnik Seneka zaključio je da je bojati se smrti gore nego umreti. Veliki strah je upravo ono što ljudi doživljavaju prilikom paničnog napada - fizičke tegobe koje osećaju su toliko jake da im se čini kako je njihovom životu došao kraj.
Strah ne postoji nigde osim u umu i neće imati neku posebnu moć ako mu se ne predate. Mnogi koji prolaze kroz užase paničnog poremećaja pomisliće da je to lakše reći nego ostvariti, ali neka znaju da za iznenadne pojave intenzivnog straha i zabrinutosti ima leka: samopomoć, uzimanje medikamenata i psihološka terapija učiniće da strah više ne bude ubica njihove duše.
Statistika kaže da od paničnog poremećaja oboleva 1-2 odsto populacije (žene više pate, čak 75%), ali ovi postoci svakako nisu konačni. - Panični poremećaj je danas jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju psihijatru. Oni se žale na ponavljanje napada intenzivnog straha, koji se odjednom javi bez vidljivog razloga ili u vezi sa nekom specifičnom situacijom. Ljudi ga subjektivno teško podnose i ovaj poremećaj svakako umanjuje kvalitet njihovog življenja. Ali dobra vest je da nije teško oboljenje u smislu prognoze, pa je preporuka da se pacijenti što pre obrate psihijatru - poruka je prof. dr Milana Milića, našeg poznatog neuropsihijatra.
REAKCIJE ORGANIZMA - Panični napad, kao osnovna odrednica ovog poremećaja, pored straha visokog intenziteta, uključuje i obilje telesnih simptoma koji predstavljaju reakciju organizma na stanje visoke uzbuđenosti. Oni veoma zabrinu osobu koja doživi napad, misle da se nalaze u stanju neposredne opasnosti po život; obično se javljaju urgentnim službama sumnjajući na infarkt, izliv krvi u mozak.
Pojedinci sumnjaju i da će od prevelike napetosti izgubiti razum. - Strahu da će poludeti kumuje i to što u takvim stanjima nisu retki fenomeni depersonalizacije i derealizacije. Naime, osoba ima utisak da ne prepoznaje sebe ili da se okolina promenila, da je oko nje sve drugačije nego što je bilo.
Napad panike zaista počinje veoma brzo, ali se dužina trajanja razlikuje. - Uglavnom traje nekoliko minuta (dostiže vrhunac za 10 minuta), retko jedan sat ili duže. Između napada pacijent oseća manji ili veći strah zbog iščekivanja njegovog pojavljivanja, što deluje iscrpljujuće i ometa svakodnevne aktivnosti.
BROJNI UZROCI Glavni uzroci nastanka ovog poremećaja još uvek nisu u potpunosti sagledani i rasvetljeni. - Postoji veliki broj teorija, pominje se genetska predispozicija, ali i poremećaji u funkcionisanju određenih neurotransmiterskih sistema u mozgu - to su molekuli koji u centralnom nervnom sistemu prenose električne signale između neurona i ciljanih ćelija (drugih neurona, mišićnih ćelija, žlezdanih ćelija). Psihološke teorije govore o parcijalnim strahovima, proživljenoj traumi, raznim pogrešnim uverenjima (iracionalnim mislima), osujećenju oslobađanja seksualne energije...
Anksiozni karakter je evidentna karakteristika osoba koje su sklone razvoju paničnog poremećaja. - Anksiozni karakter (teskoba) manifestuje se već u detinjstvu. Dete je sklono stidu, ima hladne i vlažne dlanove, posle se rađa strah od bolesti, osoba ima stalnu potrebu za podrškom - preosetljiva je na mišljenje drugih. Ujedno je pod stalnim strahom da ne napravi grešku, s prevelikim očekivanjima od sebe, ona je presavesna, skrupulozna, ali i nesposobna da prihvati odgovornost.
USPEŠNO LEČENJE Za postavljanje dijagnoze vlada mišljenje da je potrebna prisutnost najmanje jednog paničnog napada mesečno. - Pre dolaska kod psihijatra pacijent treba da uradi internistički pregled jer fizičke tegobe koje idu uz strah mogu ponekad da ukažu i na neko telesno oboljenje.
Cilj savetovanja s psihijatrom je da se otkrije okidač paničnog poremećaja - može da ima koren u detinjstvu ili je neka skorija trauma. Najuspešniji model lečenja predstavlja kombinacija medikamenata i psihoterapije koja pomaže da se učestalost i težina paničnih napada ublaže ili izgube. - Obično se koriste antidepresivi, u početku u kombinaciji s anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje. Uz razgovor s psihijatrom na ovaj način biva zalečeno 30-40 odsto pacijenata, oko 50 odsto će osećati samo blage simptome, a 10-20 odsto slabo reaguje na terapiju i imaće značajne tegobe kojima se mora prići na efektniji način. Generalno se, dakle, može reći da panični poremećaj nije teško oboljenje u smislu prognoze, ali ako se pacijent na vreme ne javi stručnjaku i dopusti da ga ovo stanje duže muči, mogu se razviti i depresija ili neka druga psihosomatska bolest.
MOGUĆI OKIDAČI NAPADA - preskakanje obroka uzrokuje stres u organizmu - nespavanje rađa anksioznost - previše kafe izaziva nervozu, znojenje, probadanje u grudima, ubrzan srčani ritam - izolovanost od društva povećava panične napade - fizička neaktivnost umrtvljuje hormone koji vas čine srećnim i zadovoljnim
SPEKTAR SOMATSKIH SIMPTOMA - vrtoglavice, omaglice - preznojavanje - lupanje srca, preskakanje srca - povećanje krvnog pritiska - bolovi u grudima - otežano disanje - bolovi u stomaku, mučnina - drhtanje ruku, klecanje nogu
OBRATITE PAŽNJU Hipertireoza (povećana funkcija štitne žlezde), hiperparatireoza (kad žlezda u vratu luči previše paratireoidnog hormona), feokromocitom (tumor nadbubrežne žlezde), vestibularne disfunkcije (osećaj neravnoteže), srčane smetnje (aritmija, supraventikularna tahikardija) mogu da uzrokuju panične napade, ali i zloupotreba amfetamina i kokaina.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
