Dr Filgud vas savetuje kako da sačuvate i unapredite zdravlje. Sve što vam treba jesu pozitivan stav i malo vremena
Dobro razmislite koliko su vitamini i minerali zastupljeni u vašoj ishrani pre nego što otrčite kod doktora kada osetite slabost, spopadne vas neka infekcija, zabole mišići i zglobovi... Imunitet i zdravlje organizma zavise, pre svega, od goriva koje mu se daje. - Pravilan način ishrane, pripreme hrane i fizička aktivnost mogu da zamene mnoge lekove. Ali nema leka koji može da zameni pravilnu ishranu, način pripreme hrane i zdravu fizičku aktivnost - poruka je čitaocima Lene dr Saše Plećevića, tvorca programa za zdrav život Dr Filgud.
Koliki treba da bude dnevni unos kalorija? - Treba da bude izbalansiran s dnevnom potrošnjom. Ako unosimo više hrane nego što je potrebno, taloži se u obliku masti i dovodi do gojaznosti što je povezano s mnogim zdravstvenim problemima - bolestima srca, povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, karcinomima... Gojazna osoba je dva-tri puta više izložena riziku od prerane smrti.
A ako unosimo manje? - I tada naše telo pati, imunitet opada, pa su i faktori rizika za nastanak mnogih poremećaja i bolesti izraženiji.
Šta savetujete? - Veoma je važno da hrana bude raznovrsna, optimalna dnevna potrošnja energije treba da udovoljava potrebama bazalnog i radnog metabolizma. Bazalni metabolizam je količina energije potrebna da se osnovne životne funkcije održe u normali, energija koju trošimo i kada ništa ne radimo, dok dišemo ili spavamo, a na njega utiču visina, težina, pol, telesna površina, godine starosti, klimatski uslovi i stepen uhranjenosti. Treba povesti i računa o vrsti posla - neko radi manje, neko više.
Šta to podrazumeva? - Ako nam dnevno treba 1.600 kalorija, pitanje nećemo rešiti tako što ćemo uneti tačno tu količinu, i to u kombinaciji, recimo, tri čokolade i dva sladoleda. Napunite ceger, pijačne tezge su još uvek pune svežeg voća i povrća.
Pomažu li brzopotezne dijete? - Dijete treba da budu individualno programirane, posle pregleda i konsultacija sa lekarom: gubitak viška telesne mase ne znači i gubitak masti, ali može da znači gubitak mišića, minerala, tečnosti, vitamina, oligoelementa. Procenat masti se zapravo povećava i to dovodi do bolesti i preranog starenja. Pored toga, dijete koje nalažu izbegavanje masti nisu dobre - treba izbegavati loše nauštrb dobrih.
Šta je najprirodniji čistač organizma? - Voće. Najhranljivije je sirovo, brzo se vari, najbolje se apsorbuje kada se uzima kao zaseban obrok. Dnevno treba uneti dve-tri porcije voća, jedna podrazumeva osrednju jabuku, krušku, bananu, pomorandžu,1/2 šolje seckanog voća, čašu ceđenog voća ili desetak zrna koštunjavog voća.
NAJBOLJI DNEVNI RITAM Ustajem oko 6 sati, popijem čašu vode, istrčim 30 minuta po Zvezdarskoj šumi u Beogradu. Potom se istuširam i doručkujem, oko 11-12 sati užinam šaku badema, lešnika. Obavezno ručam između 14-15, uglavnom ribu, salatu, integralni pirinač. Oko 17-18 jedem voće. Preporuka za muškarce je 300-400 g dnevno, za žene oko 200 g. Uveče jedem neku salatu, pileću ili od tunjevine, bez hleba.
NE DORUČKUJTE S NOGU 1. U čašu manje masnog jogurta stavite pet kašika ovsenih pahuljica. 2. Integralna kifla i čaša manje masnog jogurta. 3. Uzmite dva parčeta crnog hleba (integralnu kiflu), parče nemasnog sira, malo paradajza i krastavca. 4. Pet kašika žita (kuvanog u vodi) pomešajte s desetak zrna sirovog badema i pet suvih šljiva, prelijte sa 1/2 šolje nemasnog mleka.
PROMENITE NAVIKE, OTERAJTE BOLESTI - Jedite pet obroka (doručak, ručak, večera, dve užine) raznovrsne hrane. - Jedite živinsko meso bez kožice (ćuretinu, piletinu), govedinu, posnu divljač, konjetinu. Najbolja riba je morska, od rečnih pastrmka, smuđ (nemasne). - Jedite dva žumanceta nedeljno, belance u nešto većoj količini. - Jedite obavezno raznovrsno voće (za užinu) i povrće. - Jedite ječmeni, ovseni, raženi hleb, proizvode od integralnog brašna ili zamenu (integralni pirinač, pasta, krompir). - Jedite (promišljeno) slatkiše koje sadrže ječmeni slad (malteks), naveče ne. - Koristite hladno ceđena ulja (lan, suncokret, maslina, bundeva) i ulje od koštica grožđa. - Pijte najmanje 2,5 l tečnosti, za vreme jela i posle jela ne velike količine. Dozvoljena čaša do dve crnog vina dnevno. - Unosite manje masne mlečne proizvode (do 1,6% m. m.). - Izbegavajte masnu hranu (svinjetina, jagnjetina) i suhomesnate proizvode, hranu u kojoj se nalazi više od 1/2 kafene kašičice soli (3 g), proste šećere (bombone, sladoled i čokolade) - Za večeru jedite isključivo proteine (manje masne mlečne proizvode i mesa) i salatu (paradajz, krastavac, zelena salata, kupus). Izbegavajte ugljene hidrate: hleb, testeninu, voće, slatkiše, skrobno povrće (šargarepa, cvekla, boranija, grašak, pirinač, kukuruz); 2 sata posle večere spavanje. - Izbegavajte alkohol, ostavite cigarete!
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
